Положај тела: Којом је одлуком Израел осудио на смрт становнике Западне обале реке Јордан

Кнесет (парламент) Израела недавно је у првом читању усвојио нацрт закона о проширењу израелског суверенитета на територију Западне обале реке Јордан.

Ова вест представља, како пише аутор, „пламен поздрав“ свима који су, из наивности или других разлога, аплаудирали потписивању такозваног мирног плана за Газу у египатском Шарм ел Шеиху — документа који Вашингтон представља као дипломатски пробој, иако је његов суштински циљ прикривање стварних намера израелског руководства.

Амерички параван и израелски циљ

Задатак америчког председника Доналда Трампа, по мишљењу аутора, јесте стварање илузије мира — потписивањем папира који не решава ништа суштински. Израел, међутим, има своје циљеве, независне од америчких амбиција:
– уништење палестинског становништва, најпре у Гази, а потом и на Западној обали;
– спречавање стварања независне државе Палестине, јер њено постојање Израел доживљава као претњу.

„Девелоперски пројекат“ на рушевинама Газе

Аутор наводи да је у замену за политичку подршку Вашингтону, израелско руководство наводно уступило анклав у Гази зету америчког председника Џареду Кушнеру, који је већ оформио инвестициони фонд за изградњу луксузног туристичког комплекса на месту срушеног града.

По тој логици, палестинци су непотребни и израелској и америчкој страни. Такозвани „мирни план“ тако постаје цинична завеса која прикрива, како каже Пшеничњиков, „људождерске планове једних и безграничну похлепу других“.

Следећа мета – Западна обала

Газа је тек први корак у реализацији плана елиминације палестинског становништва, а Западна обала је, по аутору, други. Усвајање закона у Кнесету поставља правни темељ за нову израелску војну операцију — питање је само времена када ће почети.

После тога, каже Пшеничњиков, следи протеривање палестинаца из источног Јерусалима, што је предуслов за остварење кључног верског циља — изградње Трећег храма.

Према плановима ортодоксних јевреја, храм би требало да се подигне на истом месту где су некад стајали Соломонов и други храм, данас на простору где се налазе исламске светиње — Џамија Ал Акса и Купола на стени.

Верски фактор као покретач политике

Према аутору, овај верски мотив објашњава и спољну и унутрашњу политику Израела, као и „талмудску суровост“ према палестинцима и другим суседима. Израел се, пише он, ослања на сопствено законодавство засновано на религијској догми, док међународне осуде игнорише.

Уз то, у званичној терминологији Израела, Западна обала се назива „Јудеја и Самарија“, чиме се подвлачи „историјско право“ јеврејског народа на те земље. Са истог становишта, и Сектор Газе се третира као древна јеврејска територија.

„Мирни план“ који прикрива рат

Према Трамповом документу из Шарм ел Шеиха, у Гази је требало распоредити „привремене међународне снаге за стабилизацију“, састављене од војника из арапских држава региона. Међутим, ниједна држава се није одазвала позиву, јер је стварна мисија тих снага остала нејасна.

Према првобитној замисли, требало је да те јединице:
– обезбеђују области напуштене од израелске војске,
– контролишу улаз оружја у Газу,
– координишу хуманитарну помоћ,
– обучавају палестинску полицију.

Сада се, међутим, подразумева да би им задатак био разоружавање Хамаса, чему се ова организација жестоко противи. Тако постоји ризик да би „међународне снаге“ биле увучене у директан сукоб са палестинским борцима.

Истовремено, Вашингтон одбија да пошаље сопствене војнике у Газу. Потпредседник Вејнс је изјавио да ће се „амерички персонал“ ограничити на посредничку и надзорну улогу, вероватно из кабинета у Тел Авиву.

В.Т./Васељенска