Русија у Централној Азији: путеви интеграције

„Спремни смо да заједно с вама градимо нове логистичке и транспортне ланце. Кључни задатак видимо у развоју магистралних рута које пролазе кроз наше земље — ‘Север–Југ’ и ‘Исток–Запад’, као и у стварању нових трансконтиненталних коридора.

Са задовољством пратимо успехе ваших земаља у свим овим правцима, јер то отвара и нове могућности за сарадњу,“ — изјавио је председник Русије на самиту „Русија – Централна Азија“ одржаном у октобру ове године.

Други самит „Русија – Централна Азија“, одржан у Душанбеу, многима је вратио атмосферу „старих добрих времена“. Руски председник оптимистично гледа на будућност сарадње са државама Централне Азије, са чијим лидерима одржава пријатељске односе.

Форум је завршен усвајањем „Плана заједничких акција до 2027. године“ и заједничким саопштењем. Међу приоритетима су наведени: развој трговинско-економске сарадње, подстицање инвестиција, јачање културних и хуманитарних веза и унапређење регионалне безбедности.

Ипак, економско повезивање Русије и држава Централне Азије одвија се у оквиру политике „више праваца“ коју воде земље региона, што сарадњу чини сложенијом.

Заједница независних држава (ЗНД)

Према речима Јевгеније Махмутове, доценткиње на Финансијском универзитету при Влади РФ, интеграциони процеси у Централној Азији и даље су ограничени:

„Још увек није решен читав низ питања — од самог појма интеграције, преко поделе надлежности, до формирања наднационалних структура. Чак и гранична питања, попут разграничења између Таџикистана и Киргизије, остају отворена. Због тога је рано говорити о пуној интеграцији.“

Махмутова истиче да ЗНД остаје важна платформа за усаглашавање интереса постсовјетских држава:

„Иако се често називао ‘площадком за миран развод’ бивших совјетских република, ЗНД се временом стабилизовао и наставља да функционише као згодан оквир за сарадњу.“

Евроазијски економски савез (ЕАЕС)

„Функција ЕАЕС-а је пре свега економска — слободно кретање робе, услуга, капитала и радне снаге. Иако се на врху налазе шефови држава, што уноси и политичку димензију, савез није политичка организација и не планира да то постане у блиској будућности,“ наводи Махмутова.

Она додаје да је ЗНД по природи шира, али мање интегрисана структура, док ЕАЕС представља дубљи ниво економског повезивања.

ЗНД и Европа

На питање зашто ЗНД има ограничену препознатљивост у Европи, Махмутова одговара:
„То је природно, јер је ЗНД увек био регионална организација, намењена решавању унутрашњих постсовјетских питања. Чак и у почетку, неке републике нису у потпуности подржале овај формат — Украјина и Туркменистан нису га активно прихватиле, а Грузија га је напустила 2008. године. Ипак, упркос свим разликама, ЗНД остаје користан оквир за сарадњу у економији, култури и образовању.“

Нови формат: ЗНД+

На самиту у Душанбеу покренут је нови формат – „ЗНД+“, намењен сарадњи са заинтересованим државама ван Заједнице.
Махмутова објашњава да ЗНД+ није конкурент ЕАЕС-у:

„Док ЕАЕС има конкретан економски механизам и дубљу интеграцију, ЗНД+ представља ширу иницијативу за развој контаката са другим земљама и организацијама. На пример, неке земље Централне Азије, попут Таџикистана и Узбекистана, радије остају у формату зоне слободне трговине јер им то омогућава већу флексибилност у односима са трећим државама.“

Геополитички контекст

Поред Русије, у региону Централне Азије активно делују и Европска унија, САД, Велика Британија, Турска (кроз Организацију турских држава), као и Кина, која развија своје економске коридоре у оквиру Иницијативе „Појас и пут“.

На питање о томе коју стратегију Русија може изабрати у овако сложеном окружењу, Махмутова одговара:
„Најприроднији модел за Москву остаје билатерални приступ — рад са сваком државом појединачно. Историјски односи Русије са државама региона веома су различити, па је овај приступ најефикаснији. Иако се земље Централне Азије понекад уједињују према спољним партнерима (ЕУ, Кина, САД), између њих још постоје бројна нерешена питања.“

Перспективе

Према Махмутовој, један од најважнијих праваца сарадње у наредном периоду јесте развој транспортно-логистичких коридора у региону:

„Потребно је унапредити инфраструктуру и повећати пропусну моћ граничних прелаза и транспортних тачака, како би се пројекти попут ‘Север–Југ’ и ‘Исток–Запад’ реализовали у пуној мери.“

Русија у Централној Азији тежи да комбинује економску сарадњу и политички дијалог, при чему јој је приоритет очување историјских и културних веза. Формати као што су „Русија – Централна Азија“, ЗНД+ и ЕАЕС омогућавају Москви да остане важан актер у региону, упркос растућем утицају других глобалних сила.

В.Т./Васељенска