Обојена револуција у Србији нови план за оно што НАТО није успео 1999: Модел из Украјине, медијски спинови, НВО мрежа и притисци Запада

Текст на порталу Stone Cold Truth, који је основао амерички конзервативац и некадашњи Трампов саветник Роџер Стоун, открива како се у Србији већ одвија модел обојене револуције по узору на Украјину, уз помоћ медијске кампање, невладиних организација и политичког утицаја са Запада.

Стоун, један од најгласнијих критичара глобалистичке политике у САД, у тексту отворено наводи да је Србија у овом тренутку мета сценарија обојене револуције, модела који је, каже он, већ примењен у Украјини, Грузији и другим државама које су се нашле на путу великих геополитичких интереса. Овога пута, додаје, све иде перфидније, а циљ остаје исти. Изазвати кризу, оборити легитимитет власти и подвући границу коју Србија не сме да пређе ако жели да остане „пожељна“.

У тексту се отворено помињу организације попут ЦРТЕ, које годинама, уз подршку страних фондова, шире причу о „изборним неправилностима“, како би се у јавности одржавао наратив да је власт нелегитимна. Стоун тај механизам назива „меком окупацијом“, јер, како каже, демократија се ту користи као параван за елиминацију непослушних држава.

Александар Вучић, председник Србије, у тексту се представља као симбол одупирања таквом систему. Стоун га описује као човека који води суверену и самосталну политику, одбија увођење санкција Русији, не одустаје од Косова и Метохије, и због свега тога постаје непожељан у очима старих западних структура. Јер, како пише, све што одудара од „глобалног пројекта“ постаје мета.

Стоун подсећа и на НАТО агресију 1999. године, називајући је кључним тренутком који је отворио врата независности тзв. Косова. Указује на везе између албанских структура на КиМ и тероризма, трговине наркотицима и ратних злочина. Каже: „Албанска исламска нација никада не би добила државност да није било масовне интервенције САД, коју су предводили најкорумпиранији амерички политичари свог доба и који се данас славе као хероји Косова“.

Оно што чини овај текст значајним није само његов садржај, већ и контекст у ком се појављује. Објављен је неколико недеља након конференције Serbia Is Great Again (SIGA), одржане у Сремским Карловцима, у организацији Фондације „Светозар Милетић“. На тој конференцији истакнуто је да Србија мора градити нове мостове са конзервативним, суверенистичким струјама у САД и Европи, које све гласније доводе у питање наративе које годинама гурају НВО мреже и велики медији.

SIGA иницијатива управо и жели да те везе учврсти, кроз културну сарадњу, нову дипломатију и отворени дијалог, како би Србија добила алтернативу наметнутим причама које је представљају као „балкански проблем“, а не као савезника са правом на глас.

Најважнија порука, међутим, стиже између редова: унутар саме Америке постоји нова политичка струја која не дели стари, устаљени анттисрпски приступ, и што је важније та струја више није на маргини.

Васељенска