Исти људи, исти новац, исти сценарио: 1. новембар као последња шанса блокадера

Уочи најављеног великог протеста којим ће блокадери 1. новембра заокружити читаву годину политичког лешинарења над жртвама пада надстрешнице у Новом Саду, данас је и више него јасно да иза организације тог скупа не стоји никаква „спонтана иницијатива грађана“, већ добро уиграна мрежа истих актера који годинама делују и на улици, али и унутар самих институција.

Одлука Тужилаштва за организовани криминал да у случају пуцњаве испред Народне скупштине не види елементе тероризма само је најновији сигнал да постоји континуирана спрега одметнутог дела тужилаштва под контролом Загорке Доловац са структурама које координирају протесте. Иста рука која гаси истраге у правосуђу, исту мрежу снабдева правним, медијским и финансијским покрићем на улици.

Сам костур ове структуре чине добро познате НВО и прозападни покрети и странке, који се годинама представљају као „грађански сектор“ и борци за (селективну) демократију, али су у суштини продужена рука страних донатора, односно цивилни сектор западних служни.

Протести који су уследили након трагедије у Новом Саду, само су наставак скоро двогодишњих протеста истих актера. Покрет Свиће, Став, Браво, Крени-Промени, Иницијатива младих за људска права, Грађанске иницијативе, ЦРТА, ЦЕСИД, као и политичке странке попут Странке Слободе и правде, ПСГ, Зелено-леви фронт, Народни покрет, сви они осим што су повезани преко протеста и спонзора, окупљени су и у политичкој Иницијативи Проглас.

Иако се сам „блокадерски покрет“, односно тзв „студентска листа“, без студената на њој, али и потпуно идеолошки неартикулисана са велом тајности, покушала да се представи као некаква нова снага, тешко је било не приметити да су једино поменути, и добро познати актери, били не само у првим редовима, него једини гости и организатори затворених трибина на окупираним факултетима, на тајним пленумима, говорници на протестима и гласноговорници на малим екранима.

Исти ти људи, организације и странке су били донатори или организовали донације, предлагали прелазне „експертске владе“, захтевали изборе, ослобађали ухапшене и ширили свест и некажњивости, афирмисали насиље и преко својих медија контролисали истину.

Исти ти људи су из самих институција опструисали истрагу, унапред су без чињеница и без доказа донели пресуду о томе ко је крив, свесно правећи поделу и претварајући један страшан догађај у националну трагедију.

Тако је створен савршен спој, правосудна заштита и улични активизам под истим кровом. Док једни из институција уклањају одговорност, други на улицама организују спектакле у име „правде“. Свако има своју улогу, тужиоци гасе истраге, активисти пале камере, медији прекрајају истину, професори уништавају читаве генерације због личних амбиција, а исти фондови обезбеђују да новац неприметно кружи између њих.

Преко програма USAID-а, NED-а, European Endowment for Democracy, фондације Чарлса Стјуарта Мота и Open Society Foundations, Европске уније и бројних западних амбасада, односно истих оних структура које годинама финансирају тужилачка удружења, „струковне реформске савете“ и медијске платформе које под плаштом слободе говора врше политички утицај. Та иста мрежа која једном руком финансира „отворено правосуђе“, другом држи микрофон на протесту.

Случај пуцњаве испред Народне скупштине огледало је тог система. За мање од 24 сата Тужилаштво за организовани криминал, донело је одлуку да „нема елемената тероризма“. Без икакве дубље анализе, истраге, сагледавања очигледних елемената тероризма и везе са дешавањима са улица претходних 12 месеци, без узимања у обзир документоване везе са хрватским структурама, једноставно пиун Загорке Доловац, Младен Ненадић одлучио је – нема мотива, нема ни политичке позадине.

Истовремено, исти круг који је контролисао истрагу у случају пада надстрешнице најбоље је показао како ова мрежа заправо функционише. Када је Више јавно тужилаштво у Београду покушало да ради по закону, Загорка Доловац је лично интервенисала, силом одузела предмет и предала га Тужилаштву за организовани криминал, иако у њему није било ни трага тероризму. Дакле, једном преузимају без икаквог основа, други пут одбијају без иједног доказа, али је исход увек исти, заштита људи који припадају истом политичко-невладином кругу.

Тако се државне институције користе као заштитни зид, када неко из њихових редова направи грешку, предмет се склања или се закон тумачи кроз неке интерне праксе,а када неко ван тог круга постане непожељан, исти систем се активира и све се одједном „усклађује по процедури“. Али у том таквом одметнутом механизму више нема ни закона, ни правде, постоји само интерес и потреба да се очува мрежа. Јер све друго подразумева њихов неминован пад.

Све оно што се дешавало претходних 12 месеци показало је, не да је систем труо, већ да је отрован и сав отров је изашао на видело, односно свака зверка показала је своје лице, зато је улог огроман.

Можда се 1. новембра неће догодити ништа спектакуларно, можда чак неће бити ни најављених нереда, ни великих сцена, али све ово неће стати 1. новебра. Сви ти актери, који су се годинама хранили туђим несрећама и рушили државу под заставом „грађанског активизма“, сада покушавају да сачувају себе кроз државне установе које су претворили у средство притиска. Као и до сада њихови главни потези биће уцене, представке, писма Бриселу и апели на „међународну заједницу“, јер су навикли да кад изгубе подршку у народу, траже заштиту у амбасадама.

Оно што не схватају јесте да тиме не кажњавају власт, већ српски недужни народ. Да свака њихова „опомена Србији“ значи удар на грађане, раднике, на породице, на све оне који немају ни грантове ни резервне државе, док траже санкције, они заправо траже да се њихова земља казни уместо њих.