Нико неће да преузме НИС без гаранције да ће америчке санкције бити укинуте

Док Србија у преговорма са Русима и Американцима још увек покушава да нађе решење за примарне санкције „Нафтној индустрији Србије” (НИС) (које подразумевају стављање на СДН листу од стране америчког ОФАК-а), а што је довело до ограничења пословања, пре свега забране увоза нафте, председник државе Александар Вучић јавност је пре два дана упозорио на могућност увођења и секундарних санкција.

Он је из Ташкента поручио да се нада да САД неће уводити секундарне санкције за српске финансијске институције због пословања са НИС-ом бар до половине децембра, како би Србија пробала да реши питање санкција НИС-у.

„Молим само наше америчке партнере ако ме сад чују, а знам да чују, пошто помно прате сваку изјаву, молим их само да нам не уводе тзв. секундарне санкције за наше финансијске институције због пословања са НИС-ом, да нас пусте макар до средине децембра да пробамо да решимо све своје проблеме. Онда нека нам најаве бар седам дана раније, па ћемо упозорити све и да обезбедимо макар сигуран живот и сигурну будућност нашим банкама, посебно Поштанској штедионици, али и другим банкама које раде у нашем систему”, рекао је Вучић.

Упитан шта конкретно значи увођење и секундарних санкција Владан Павловић, финансијски аналитичар за „Политику”, каже да секундарне санкције значе директну инструкцију банкама да прекину сарадњу, укључујући и Банку Поштанску штедионицу.

– То би значило инсолвентност НИС-а, а кредити би били проглашени доспелима. Вероватно то до сада није урађено зато што нека страна банка има већу изложеност према НИС-у у смислу кредита. Ми можемо преко Народне банке Србије (НБС) да издамо инструкцију банкама да не прекидају платни промет и то под претњом губитка лиценце. Како сада ствари стоје, Руси ће можда продати део од 11,3 одсто али не и више од тога – каже Павловић.

Као једине купце види Србију или нафтовод „Јанаф”. У овом статусу нико други неће купити удео од 11,3 одсто пре него што добије гаранције да ће се санкције укинути. Рафинерија ће свакако моћи да ради до средине новембра.

-Након што престане да ради, деривата ћемо у овом режиму увоза имати довољно до краја јануара или до почетка априла, у зависности од тога из које базе је креиран ниво залиха који се помињао протеклих дана. Ако су те залихе у октобру креиране само из производње НИС-а и повећаног увоза, онда је питање деривата критично већ у јануару, а ако су то залихе на које се додала и производња из октобра, онда имамо мало више луфта. Да би се залихе одржале, биће нам потребан увоз додатних 150 до 160 кило тона (1.000 тона) месечно поврх садашњег увоза у случају да рафинерија стане са радом до краја новембра. НИС данас објављује резултате па ћемо тада видети пресек стања бар за велепродају – тада можемо извести закључак колико нам деривата стварно фали у случају да рафинерија стане – каже Павловић.

Србија још није добила одговор од „Гаспромњефта” на понуду која је, како се незванично сазнаје, понуђена Александру Дјукову, председнику Управног одбора ове руске компаније приликом недавне посете Београду. Или да представници српског дела откупе 11,3 одсто акција које су пренете на „Интелиџент” – фирму ћерку „Гаспрома” против које нису уведене санкције или цео руски пакет, чиме се наставио несметан рад и Рафинерије у Панчеву и даљи ток нафте преко „Јанафа”.

У овом часу „Гаспромњефт” има 44,85 одсто, „Интелиџенс” 11,3 и то је 56 процената, док истовремено 30 одсто има држава Србија и 14 процената мали акционари.

На питање како коментарише јучерашње поруке са брифинга у америчкој амбасади са којег су медији „незванично” пренели да САД нису спремне на компромис око НИС-а и да очекују од српске владе да у потпуности елиминише руско власништво у нафтној компанији, Жељко Марковић, стручњак за енергетику из Савеза енергетичара Србије, одговара да Србија има могућност или национализације ако већ Руси већ не нуде никакво друго решење или модел који је примењен у Немачкој када је почео рат у Украјини, а то је да се замрзне рад управе руске компаније, да нема више дељења дивиденди.

Наиме, Немачка Савезна агенција за мреже је преузела управљање над „Гаспром Немачка” и практично има улогу власника те ћерке фирме која припада руском енергетском диву „Гаспрому”, што није класична национализација (отимање) или заплена руске имовине јер ће Агенција за мреже управљати фирмом орочено, до краја рата, каже Марковић.

Он додаје да је то једини начин да се наша земља води интересима за своје грађане и будуће редовно снабдевање и нафтом и гасом.

Ово би утолико пре могло да буде решење за Србију, ако се зна да је у Немачкој примењен сличан модел који је недавно забележен и у Србији.

Наиме, руска страна је тамо, како је пренео својевремено немачки „Шпигл” у Москви, „Гаспром” продао за један евро 0,1 одсто власништва акционарском друштву „Палмари” и предала му стопроцентно управљање, на шта је Немачка влада одмах одреаговала.

У Србији је 11,3 одсто акција пренето на ћерку фирму „Интелиџенс” са седиштем у Санкт Петербургу.

Шта предвиђа купопродајни уговор

Интересантно је да се од када су уведене санкције НИС-у нико од надлежних није позвао на одредбе купопродајног уговора с „Гаспромњефтом” и рекао шта је предвиђено уговором у случају неке више силе или неиспуњавања обавеза једне од страна. Најмање је важно у овом часу да ли је НИС продат испод цене или не, већ како смо испреговарали када смо га продавали да се заштитимо.

Тако једна од одредби овог купопродајног уговора „под обавезом нечињења” предвиђа „да све док су стране акционари НИС-а, ни једна од страна неће продати, пренети или на други сличан начин располагати власништвом над пакетом акција, делимично или у целости у корист било које трећег лица. Осим, ако претходно не понуди другој страни да купи пакет акција у складу са истим условима који буду понуђени од стане трећег лица (или са којима се сложило неко треће лице).

У том случају друга страна има право да у року од 60 дана одлучи било да прихвати понуду и започне са куповином у складу с процедуром и правном формом које су предвиђене за те случајеве, или да одбије понуду. У том случају ће прва страна бити овлашћена да прода или пренесе или на други сличан начин располаже власништвом и пакетом акција у корист трећег лица.

Јасна Петровић Стојановић/Политика