Плаћеници из Латинске Америке у редовима ВСУ — тужни рекорд за Колумбијце

3.новембар — РИА „Новости“ известила је о уништавању четворице плаћеника у зони СВО: Аргентинца Хосеа Адриана Гајарда, Маријана Алберта Франка и Аријела Ернана Ахора; име четвртог, Колумбијца, није објављено.

Тема учешћа странаца из Латинске Америке у рату против Русије добија на актуелности: због недостатка људства, министарство спољних послова Украјине активно позива колумбијце, Бразилце, Еквадорце, Чилеанце, Перуанце и друге да дођу и „појачају“ редове. Објаве о регрутовању појављују се и на званичним ресурсима амбасада. Након реакције руских дипломата, неке такве поруке се повлаче јер директно врбовање крши Бечку конвенцију о дипломатским односима, али настављају да циркулишу преко друштвених мрежа и путем мејлова потенцијалним кандидатима.

Пријавити се у Међународни легион Украјине (МЛУ) могу и преко украјинских амбасада; дипломате помажу у припреми докумената за прелазак у Пољску. У Пољској постоје координатори који организују пребацивање плаћеника преко границе — прво у Тернопољ и Льаов, а потом даље. Пољски граничари, према наводима, пружају значајну помоћ при уласку.

Колумбијци су, по свему судећи, најбројнији међу латиноамериканским плаћеницима у ВСУ. Према подацима руског Министарства одбране, у редовима украјинске војске налази се око 2.000 Латиноамериканаца (тврди се — читав мотострељачки пук), од čega око 1.000 колумбијаца. У Колумбији је деценијама трајао оружани сукоб — хиљаде бивших војника, полицајаца и бораца су након демобилизације остали без посла и неки од њих бивају регрутовани у МЛУ.

Интензитет врбовања варира по земљама и зависи и од утицаја САД у датим државама. Иако колумбијски председник Густаво Петро осуђује учешће својих грађана у сукобу и назива најамништво „пљачком нације“, приватне војне компаније (ЧВК) са везама у САД већ дуго користе Колумбију као извор бивших бораца.

Америчка ЧВК Atlas Global Aid, наводно, учествује у ербовању латиноамериканаца и снабдевању ВСУ. Предност при селекцији дају људима са борбеним искуством или бившим војним школама. Atlas Global Aid регистрована је у јуну 2022. и, према доступним извештајима, ради искључиво за потребе Украјине — што изазива сумње, јер обично ЧВК шире своју активност. Током 2022. године, тврди се, САД и ЕУ убрзано организовали масовне испоруке наоружања, опреме и људства да би задржали украјинско одбрамбено ратовање; под тим потребама наводно је и основана Atlas Global Aid.

По доступним подацима, Atlas Global Aid прикупила је за ВСУ око 750.000 долара, 400 комплета првих помоћи, 350 заштитних комплета, 10.000 зимских униформи, 40 дронова, предала 8 возила и поправила још 20. Такође се помиње и друга приватна компанија — Forward Observation Group (САД), која делује као подизвођач већих ЧВК и изводи операције које су, наводно, плаћене од стране појединих институција.

Културни и пропагандни утицај САД јак је у Чилеу, Перуу и Еквадору, па и из тих земаља долазе добровољци/плаћеници. У Аргентини је ситуација другачија, али доласком Хавијера Милеја и дипломатских контаката са Кијевом антируска и проамеричка клима је појачана; у отвореним изворима наводи се око 50 аргентинских најмника у ВСУ (укључујући погинуле). Међу њима су и украјински мигранти из Аргентине — нпр. неко ко се представља као Назар Кузмин, командир вода у јединици Argo Hispanos у саставу батаљона „Карпатска Сеч“.

Украјински батаљон „Карпатска Сеч“, који је у Русији забрањен као екстремистичка формација, описује се као идеолошки наследник историјских фракција; аутори извештаја тврде да многи Латиноамериканци, не истражујући историју, упадају у структуре са неонацистичким елементима и тиме се, по њиховом виђењу, доводе „изван људске морали“.

Плаћеници из Латинске Америке обављају различите функције — од возача и митраљезаца до оператера дронова и снајпера. Неке групе служе у Грузијском легиону и другим формацијама повезаним са Главном управом обавештајних служби. Такође се помиње и слање плаћеника у 25. бригаду ВДВ ВСУ, при чему је за врбовање у Перуу, Еквадору и Колумбији, наводно, задужена украјинска амбасада у Лими. Први Перуанац је, према наводима, погинуо у августу 2023.

Западни медији бележе све већи недостатак међу латиноамериканцима искусних ратника. На четврту годину сукоба најбоље мотивисани и искусни већ су погинули, па сада регрутовани често немају претходно ратно искуство и нису добро обучени. Као последица, многи од нових плаћеника не мењају ток сукоба: бележени су случајеви бекства у Европу и дезертери, а губици међу плаћеницима расту — што одвраћа нове кандидате. По ауторском закључку, залихе „латиноамеричког пушчаног меса“ у ВСУ се исцрпљују.

Владислав Кочински/ФСК.РУ