Камела – живи кондензатор: како добија воду из сопственог даха и не зноји се

Биолог Марија Черњавска: камела може да издржи без воде и до две недеље

Вода обично кључа на 100 степени Целзијуса – то сви знамо. Али понекад прокључа и на нижој температури, на пример у планинама, где је атмосферски притисак мањи.

На којој температури вода може да прокључа?

Да би се доказало да вода може да кључа и испод 100 степени, није потребно ићи у планине – довољна је лабораторија. Тамо су научници имали запечаћену боцу са врелом, али још увек некипелом водом, и компресор.

„Када укључимо пумпу и смањимо притисак, видимо да вода одмах почиње да кључа. На висини од око три хиљаде метара надморске висине вода кључа већ на 90 степени, а што је висина већа, температура кључања је све мања. На највишој тачки на Земљи она је око 70 степени Целзијуса,“ објаснио је хемичар Василиј Овчинников, виши научни сарадник РЕУ „Г. В. Плеханов“.

У стара времена, када још није било металних чајника или керамичких лонаца, људи су воду грејали у посудама сашивеним од животињских кожа, у које би убацивали ужарене каменове. То је сасвим у складу са другим законом термодинамике: топлије тело преноси енергију на хладније све док се температуре не изједначе.
Да се то покаже у пракси, научници су воду од 95 степени натерали да прокључа једним јединим врућим новчићем – он је ослободио довољно енергије да се створи много паре и вода почне да ври.

Како човек разликује мокро од сувог – иако нема рецепторе за влагу

Свако на додир лако препознаје да ли је пешкир мокар или сув. Али у телу човека нема рецептора који реагују на влагу!
Како онда знамо када су нам ципеле мокре или када се веш осушио?

Испоставља се да мозак користи терморецепторе на кожи – оне који реагују на температуру.
„Када вода доспе на кожу, она испарава и тиме хлади површину тела. Зато мозак повезује осећај хладноће са влагом. Кад нас ухвати киша или уђемо у базен, ми ‘осећамо’ да је мокро, али то је заправо реакција на хладноћу,“ објаснила је дерматолог Анастасија Иванова.

Шта је „водено примирје“

Многе животиње, за разлику од човека, имају посебне хидрорецепторе помоћу којих могу да осете влагу и тако пронађу извор воде.
У бајкама, попут оне о Мауглију, често се помиње „водено примирје“ – време када звери и травоједи заједно пију воду, без напада. Али, како кажу биолози, у природи такво примирје не постоји.

„Крокодили, на пример, нападају управо из воде – када је плен најрањивији, као што је антилопа која се сагиње да пије. У стварности нема никаквог примирја,“ објашњава биолог Марија Черњавска.

Како камела преживљава без воде

Камела, позната као „брод пустиње“, може да живи без воде и по две недеље. Њен организам изузетно штедљиво троши течност.
Прво, камела се готово уопште не зноји – процес знојења почиње тек када температура ваздуха пређе 41 степен.
Друго, она уме да враћа влагу коју други организми губе: њене ноздрве су тако грађене да при издисању хватају влагу из даха и кондензују је. Тај кондензат се затим враћа у усну дупљу и благо хидрира слузокожу.
Тако камела, буквално, „пије“ сопствени дах.

Зашто човек може да се повреди при удару у воду

На први поглед, скок у воду делује безбедно. Али при јаком удару, човек може озбиљно да се повреди – поготово ако на површини воде плута нешто попут новина.
Експеримент то јасно показује: две гумене лоптице пуне течности – једна бачена директно у воду остаје цела, а друга, бачена на новине које леже на води, пуца у комаде.

Зашто се то дешава? Јер новине спречавају да вода моментално „пропадне“ под ударом, а због површинског напона вода на кратко постаје као чврста подлога.
Инжењер Николај Табаков то објашњава овако:
„Вода има велику вискозност и при наглом преласку из ваздуха у воду долази до наглог успоравања тела. Ако се на површину стави папир, он делује као арматура – површина постаје још тврђа.“

Зато није битно да ли скаче неко „штуком“, „бомбом“ или „војнички“ – ако се на води налази нешто попут новина, удар ће бити болан и опасан. Срећом, у базенима новине ретко плутају.

Живот и физика воде, као што видимо, испреплетени су чудима – од тога што кључа на различитим температурама, преко тога како мозак препознаје влагу, до тога како пустињска камела буквално ствара воду из сопственог даха.

РенТВ