Лекари објаснили зашто је важно редовно пратити крвни притисак

екг притисак

(фото:Илустрација)

Стручњаци Америчког кардиолошког удружења и Америчког колеџа за кардиологију подсетили су на изузетну важност сталне контроле артеријског притиска. По њиховим речима, хипертензија и даље остаје једна од најподмуклијих и најпотцењенијих болести савременог доба — може трајати годинама без икаквих симптома, а истовремено оштећивати срце, крвне судове и мозак. О томе пише магазин Medicalinsider.

Од 2017. године, када је граница за висок притисак снижена са 140/90 на 130/80 mmHg, хипертензија се дијагностикује код скоро половине одраслих Американаца — око 120 милиона људи. Подаци америчких Центра за контролу и превенцију болести показују да више од 75% њих не успева да снизи притисак испод 130/80, што знатно повећава ризик од можданог удара, инфаркта и превремене смрти.

У августу 2025. године лекари су објавили нове препоруке у којима истичу: чак и благи пораст притиска заслужује пажњу. Истраживања показују да снижавање горње вредности (систолног притиска) до 120 mmHg може спасити живот и спречити тешке кардиоваскуларне компликације.

„Чим крвни притисак почне да расте, ризик од инфаркта или шлога нагло се повећава“, истакао је професор кардиологије Дејвид Ли.

Стручњаци подсећају да се у већини случајева притисак може стабилизовати променом начина живота: редовним вежбањем, смањењем телесне тежине, ограничењем соли и алкохола, престанком пушења и контролом стреса. Уколико те мере не дају резултат у року од шест месеци, потребно је започети терапију лековима. Савремени препарати и комбиноване терапије омогућавају ефикасну контролу притиска без озбиљних нежељених ефеката.

За пацијенте код којих класични лекови не делују, лекари све чешће примењују иновативне методе, попут реналне денервације — минимално инвазивне процедуре којом се уништавају нервна влакна одговорна за повећање притиска.

Посебан нагласак у новим препорукама стављен је на кућно мерење притиска. Редовна мерења помоћу поузданих аутоматских апарата помажу у избегавању погрешних дијагноза и омогућавају благовремено реаговање. Такозвани „паметни сатови“ и уређаји без манжете, према стручњацима, још увек нису довољно прецизни.

Лекари истичу да хипертензија није „нормална последица старења“, већ хронична болест која захтева сталан надзор и сарадњу пацијента са лекаром.

„То је тиха болест — и управо зато морамо о њој говорити гласније“, закључио је професор Ли.

Раније је објављено упозорење лекара да се људи не лече од паразита екстремним методама, као што је употреба белог лука.

В.Т./Васељенска