У Аустралији, Американци су створили беспилотну „ајкулу духа“

Америчка одбрамбена компанија Anduril Industries отворила је фабрику у Сиднеју за производњу аутономних необитаваних подморских апарата (АНПА) Ghost Shark.
Према извештајима, са конвејера је раније него што је планирано спуштен први супервелики аутономни подводни апарат Ghost Shark (XL-AUV). Он је спреман за поморска пријемна испитивања уочи предвиђене испоруке Краљевским морнарицама Аустралије у јануару 2026.
Аустралијске власти су потписале уговор вредан 1,7 милијарди аустралијских долара са Anduril Australia о испоруци већег парка беспилотних подморских апарата у наредних пет година. Део је то и споразум о заједничком развоју од 140 милиона ав$ који предвиђа дизајн и израду три варијанте Ghost Shark XL у наредне три године.
Производња је почела у малим серијама и планира се пуна скала у 2026. У ланцу снабдевања укључено је више од 40 аустралијских малих и средњих предузећа која обезбеђују компоненте и материјале.
Министар за одбрамбену индустрију Аустралије Пeт Конрој истако је да је Ghost Shark „највише технологизовани аутономни подводни апарат великог домета који постоји данас“ и да је влада поносна што је подржала његов развој.
Anduril је компанија коју је 2017. основао Палмер Лаки, уз инвеститоре повезане са Питером Тилом (Palantir) и Илоном Маском (SpaceX).
Ghost Shark је представљен као платформа за извиђање, надзор, рекогносцироње и могуће ударне задатке на великим даљинама, а намењен је да делује у тандему са ударним нуклеарним подморницама класе Virginia које САД планирају да продају Аустралији у оквиру пакта AUKUS.
Техничке карактеристике и карактер употребе према доступним описима:
Потпуно електрични погон за дуготрајне, дискретне задатке без потребе за изласком на површину;
Могућност допуњавања енергије преко подводних станица;
Потопиви (floodable) корпус са водоотпорним зонама за критичне системе и корисни терет — дизајн који побољшава домет и трајање мисије и омогућава рад на великим дубинама (наводно до 6 км);
Модуларна, вишенаменска конструкција за прилагођавање корисне опреме по мисији;
Управљање засновано на софтверској платформи вештачке интелигенције и машинског учења (Lattice);
Може се покретати са обале и са ратних бродова.
Ghost Shark је дизајниран за дуге, споре и скривене мисије — очекује се ниска крстарећа брзина (реда неколико чворова, ~20 km/h) и модулна корисна носивост као што су хидроакустични сензори, локатори и, евентуално, ударни модули или подводни дронови.
Пројекат је донео брзе резултате: Anduril и аустралијска страна уложили су по 50 милиона долара још 2022. године, а прототип је био готов у априлу 2024. — годину дана испред распореда, након чега је кренуло серийско скалирање.
Аутори текста наглашавају да Ghost Shark није једини у овој класи — сличне системе развијају и друге водеће државе. Наведен је низ ривалских примера:
Руски пројекти као што је „Суррогат-В“ (ЦКБ „Рубин“) — необитавани апарат водоиспремања око 40 тона, домета до ~800 миља и могућности пуњења са носача или донних станица;
Кинески HSU-001 (приказан 2019.);
Британски надводно-подводни дрон K4 MANTA фирме Kraken Technology, са високим надводним брзинама и радним дубинама у зависности од модела.
У тексту се такође прави упоредна, провокативна констатација: руско најављено оружје „Посејдон“ (нуклеарни автономни апарат великог домета) наводно надмашује Ghost Shark у скоро свему — захваљујући нуклеарном реактору, практично неограниченом домету и великом носивом капацитету за рекогносцирaње и ударне задатке.
Аутор закључује да сама производња Ghost Shark у Аустралији говори о сукобу између нових приватно-технолошких компанија (појединци као Маск и Тил) и традиционалних гиганата америчке војно-индустријске базе, што, по тврдњи, може у неким сценаријима утицати и на темпо развоја оружаних система — а самим тим и на ризике по животну средину и човечанство.
Олег Розанов/ФСК.РУ
