У школама више страха него смеха: 60% ученика изложено насиљу, сваки трећи има психосоматске тегобе

Сваки трећи ученик у нашој земљи има много брига, исти проценат њих жали се на психосоматске сметње, 24 одсто ђака има честе главобоље и(ли) бол у стомаку, сваки четврти каже да је несрећан, а сваки пети да има много страхова.

Посебно забрињава податак да је чак 60 одсто ученика било изложено вршњачком насиљу, најчешће вербалном у виду оговарања, вређања и ругања, показало је истраживање Министарства просвете, спроведено на репрезентативном узорку од 1.916 ученика из 77 основних и средњих школа из четири региона наше земље: Београда, Војводине, Јужне и Источне Србије и Шумадије и Западне Србије. Истраживање под називом „Распрострањеност насиља у школама и добробит ученика”, које је јуче представљено јавности, урађено је у сарадњи са Саветом Европе и уз подршку Савезне Републике Немачке и обухватило је и 2.009 запослених у школама, као и 1.207 родитеља и других заступника деце.

Снежана Вуковић, руководилац сектора за превенцију и заштиту од насиља и инклузију осетљивих група у Министарству просвете, каже да охрабрује чињеница да је већина ученика добро интегрисана у школски систем. О томе, наводи, говоре подаци да 94 одсто ђака има два пријатеља у школи, 84 процената каже да осећа припадност својој школи, 80 одсто њих сматра да их наставници поштују као особе, две трећине своје одељење оцењује као сложно, а око 70 одсто деце каже да воли да иде у школу.

„Међутим, сваки седми ђак не осећа се сигурно у школском окружењу, а пет одсто њих каже да је усамљено. Налази овог истраживања сугеришу да је интегрисаност деце у школу у вези са позитивним опажањем односа наставника према ученицима, емоционалном добробити деце и њиховим осећањем безбедности у школи, комуникационим компетенцијама и просоцијалним ставовима наставника, а израженија је код деце чији родитељи редовније иду на родитељске састанке и који су задовољнији односом наставника према детету”, истакла је Вуковићева.

Она је упозорила да резултати овог истраживања сведоче да је чак 60 одсто ученика на питање „да ли те је неко у последња три месеца неко вређао, ударио, оговарао, претио ти или ти отимао ствари” одговорио потврдно, а трећина је признала да је бар једном била насилна према својим вршњацима. С обзиром да ученици проводе велику количину времена у виртуелном свету, не треба да чуди што је дигитално насиље у порасту, а искуство наставника потврђује налазе овог истраживања који сведоче да се онлајн и офлајн простор често преклапају, па вербално насиље које почне на друштвеним мрежама често прерасте у тучу у школском дворишту. Илустративни доказ тезе да насиље рађа насиље јесте и податак да је од оних који су били жртве, 40 одсто њих било и насилно, а од оних који су били насилни, 80 одсто њих било је у статусу жртве. Ово истраживање такође је показало да су насилници и жртве истовремено она деца која су слабије интегрисана у школски колектив, имају више емоционалних и тешкоћа у учењу, мањи осећај безбедности, са негативнијим опажањем односа наставника према ученицима и мањом комуникационом компетентношћу. Забрињава, међутим, чињеница да се чак 60 одсто ученика не би обратило разредном старешини у ситуацији насиља.

„Одговарајући на питање које су најучесталије форме тзв. офлајн, односно насиља у физичком простору, наставници најчешће одговарају да је то сексуално узнемиравање, туче са ученицима из других школа, присиљавање другог да ради оно што не жели, туче између група ученика, отимање новца и личних ствари, односно претње и застрашивање ученика. Као узроке насилног понашања ученика, наставници пре свега виде лош утицај породице, медија и систем вредности који постоји у друштву, а потом и лош утицај вршњака, жељу за популарношћу и тзв. генетску предодређеност. На питање које су најефикасније мере у борби против насиља, две трећине наставника одговара – доследно кажњавање ученика који се насилно понашају, 70 одсто сматра да је то боља сарадња школе и породице, развијање вештина ненасилне комуникације и већа подршка педагошко-психолошке службе”, навела је Михрета Фејзула из Сектора за заштиту од насиља.

На питање које карактеристике имају ученици који су чешће изложени насиљу, наставници су навели да су жртве подједнако тиха и повучена, али и она деца која провоцирају друге, у једнакој мери деца нижег и вишег образовног статуса, подједнако лошијег и доброг школског успеха и једнако девојчице и дечаци. Готово идентични одговори добијени су на питање која деца су најчешћи починиоци насиља – то су, према опажању наставника, подједнако деца из виших и нижих социјалних слојева, подједнако деца лошијег и бољег школског успеха, једнако популарна и непопуларна деца и подједнако дечаци и девојчице.

За петину већи број психолога и педагога у школама

Помоћник министра просвете Милан Пашић навео је да је ове школске године за петину већи број психолога и педагога у школама и истакао да је одговор министарства на школско насиље , увођење нових наставних предмета којима се развија емпатија код ученика. Он је нагласио важност сарадње између школе и породице и истакао да би образовне установе требало бар два пута годишње да анкетирају родитеље како виде школу у којој им дете стиче образовање.

Политика