ОД УЛИЦЕ ДО ИНСТИТУЦИЈА: избори ни најављени, а делује као да су већ почели

Студенти у блокади, како тврде, раде на изради своје листе, опозиционе странке се припремају за предстојеће изборе

Након годину дана протеста поводом пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, делује да је енергија нижа него икад.

Дијана Хрка, мајка настрадалог Стефана Хрке, прекинула је штрајк глађу и позвала студенте и грађане на разговор како би заједно размотрили наредне кораке. Истовремено, опозиционе странке убрзано склапају савезе и партнерства, што неминовно отвара питање:

Да ли се борба са улице полако сели у институције и да ли је ово почетак предизборних припрема?

Упркос очекивањима да ће почетак нове школске године оживети студентски покрет и подићи протестну енергију, на терену се дешава супротно — наступило је затишје.

Обележен је скуп поводом годишњице пада надстрешнице на железничкој станици, завршени су и скупови подршке Дијани Хрки након што је прекинула штрајк глађу, а масовније окупљање грађана није уследило.

Једино што и даље траје јесте протест превозника Миломира Јаћимовића у Новом Саду, па аналитичари сматрају да је управо ту, ако игде, могуће очекивати покушаје подизања тензија.

Уредник „Политике“ Марко Лакић објашњава да је више фактора утицало на опадање интензитета протеста:

— Ако говоримо о нижем интензитету, ту је и лоше време које једноставно није наклоњено протестним шетњама. Што се тиче госпође Хрке – надам се да нико више неће морати да преживи њен бол. Добра је вест да је она прекинула штрајк глађу. Само нам фали још једна трагедија. Ми смо већ једно осетљиво, подељено и трусно друштво, погодно за даље поделе, каже Лакић.

Наступајући период показаће да ли ће се протестна енергија угасити или ће, како очекују неки политички актери, поново бити покренута у месецима који долазе.

ОПОЗИЦИЈА ХВАТА ЗАЛЕТ, УЛИЦЕ СЕ ПРАЗНЕ, ПОЛИТИЧКА БОРБА СЕ ПОЛАКО ПРЕБАЦУЈЕ У ИНСТИТУЦИЈЕ

Док се протестна енергија на улицама осетно смањује, из врха власти стижу поруке да су ванредни избори практично „иза угла“. Управо зато делује да опозиција последњих недеља видљиво појачава политичке активности и припрема инфраструктуру за изборну трку која би могла бити расписана пре него што се очекује.

Студенти у блокади, који последњих месеци себе представљају као независан покрет, раде на визуелном идентитету своје будуће листе. То је први конкретан сигнал да, упркос паду енергије на терену, њихова стратегија није одустајање — већ институционализација.

Паралелно са тим, опозиционе странке убрзавају међусобна удруживања:

Зелено-леви фронт и Покрет слободних грађана потписали су Меморандум о сарадњи — корак који практично означава уједињавање програмских и изборних наступа.

Странка слободе и правде ушла је у формално уједињење са Покретом за преокрет, што ту нову формацију поставља као један од стубова будућег опозиционог блока.

Све ово показује да, како протести губе интензитет, тако политичка борба прелази у институционалну арену. У наредним недељама биће јасније да ли се опозиција припрема за изборе који су, како кажу у власти, „већ иза ћошка“, и хоће ли ова нова фаза донети више јединства него што је виђено на улици.

ПОСЛЕ ГАШЕЊА УЛИЧНИХ ПРОТЕСТА — ОПОЗИЦИЈА СЕ ПРЕСЛАГУЈЕ, А ИЗБОРИ СЕ ПРИБЛИЖАВАЈУ: „СТУДЕНТСКА ЛИСТА БИЋЕ САМО ЈОШ ЈЕДНА ОПОЗИЦИОНА ЛИСТА“

Процес укрупњавања мањих опозиционих фракција уочи избора — када год они били — не изненађује политичке аналитичаре. Напротив, сматрају да је то једини начин да политички опстану у условима убрзаног политичког ритма и нових кризних изазова.

Политиколог Никола Парун објашњава:

– То укрупњавање ситнијих опозиционих фрагмената је природан процес, посебно пред изборе који нас очекују у наредних годину дана. Они морају да заузму позицију да би преживели овај талас. Пре свега мислим на проевропске странке. Видимо да листа коју припремају студенти неће имати никакав карактер осим опозиционог.

Док опозиција настоји да консолидује редове, у јавности расте интересовање око другог кључног питања — када ће избори бити расписани.

„Избори никад ближи“, али датум и даље тајна

Представници власти све чешће шаљу поруке да су избори „никад ближи“, али без конкретног датума. У међувремену, земља се суочава са озбиљним економским и геополитичким потресима.

Уредник „Политике“ Марко Лакић подсећа да је изборни календар само једна страна приче:

– Сада више и није толико битно да ли ће избори бити за шест месеци или за годину дана. Имамо акутне проблеме: ситуацију са НИС-ом, глобалну поделу света, царине које уводи Америка. То је питање опстанка државе. Нисмо нападнути, али ако останемо без горива, није поента да ли идемо на посао аутом или аутобусом, већ шта ће бити са привредом.

Овакве изјаве показују да земља улази у период у којем ће политички процеси бити тесно испреплетени са економском и геополитичком неизвесношћу. Избори, како све указује, долазе питање је само када.

Пре датума избора, чини се да ће власт морати да пронађе решење за НИС, али и обезбеди дозвољене количине гаса како за функционисање привреде, тако и за грађане током грејне сезоне.

Блиц