ПРИЗНАЈУ ДА НЕ МОГУ САМИ! опозиција жели власт преко студентске листе јер знају да им народ не верује

У тренутку када опозиција у Србији ужива рекордно ниско поверење грађана, а традиционалне странке више не могу да мобилишу ни сопствене бираче, на политичкој сцени појављује се нови модел деловања, прикључивање и ослањање на студентску листу која делује као „независна снага“ ван старих политичких сукоба. Опозиција и НВО сектор, свесни да самостално немају капацитет да изнесу изборни процес, настоје да преко студентских иницијатива створе канал кроз који би се, под плаштом „нове енергије“, поново домогли утицаја и институција.
Управо на ту појаву указују и аналитичари, сматрајући да је у питању пажљиво планирана тактика, јер народ, разочаран у опозицију, гласове сада радије даје студентским листама.
Виши научни сарадник Института за филозофију и друштвену теорију Дејан Бурсаћ оценио је да опозиција и студенти неће ићи на заједничкој листи на наредним изборима, али да управо то представља део тактичког приступа.
„Заједнички излазак на изборе био би лош, јер таква листа не би била мобилизациона. Изгубила би више гласова него што може да привуче. Међутим, то не значи да не може бити више листа које међусобно сарађују“, рекао је Бурсаћ за Време.
Према његовим речима, искуства локалних избора у Косјерићу и Зајечару показала су да мора да постоји одређени степен координације, али не и формално уједињавање.
„Јасно ми је зашто студенти неће опозицију на листи и то је један од разлога њиховог успеха. Успели су да обједине и либерале и националисте, леве и десне, проевропске и проруске грађане. Огроман део тих људи сада хоће да гласа јер их види као нову причу, пошто су се многи од њих разочарали у поједине странке“, навео је Бурсаћ.
Народ је годинама показивао да нема поверења у опозицију, која је, уместо политичке одговорности, нудила сукобе, поделe и унутрашње свађе. У таквим околностима, студентске листе представљају идеалан инструмент за рециклажу опозиционе политике под новим именом, где странке и НВО сектор добијају другу шансу да се приближе незадовољним бирачима, али без да на себи носе терет сопствених неуспеха.
С друге стране, Бурсаћ истиче да је легитимно да опозиција изађе на изборе, али да мора да покаже зрелост и пажљиво бира наступ:
„Не сме бити фрагментације, већ се морају направити листе које заиста могу да пређу цензус. Не сме бити међусобне перцепције свађе и раскола, што је био проблем у неким изборним циклусима када смо видели трвења око листа“, оценио је он.
Ипак, упозорава да ће унутар опозиције постојати пориви да се студентска листа нападне, управо јер делује као морални и политички ауторитет за бираче који од опозиције одавно окрећу главу.
„Али то тактички није добро. Ако нападате некога ко је постао политички и морални ауторитет за већину ваших гласача, могли бисте још горе да прођете и додатно изгубите гласаче“, закључује он.
Остаје да се види да ли ће ова тактика опозиције и НВО сектора успети, или ће бирачи препознати да се иза „нових лица“ налази већ добро познат политички апарат који је годинама губио поверење народа.
Васељенска
