Бирократија против мачака

Зашто нам не пада на памет да волимо слободан живот око себе? Зашто све желимо да контролишемо и имамо намеру да кастрирамо сваку мачку и пса? Зато што било која бирократија не настаје по вољи ванземаљаца, чудовишта или капиталиста. Она расте из нас самих.

Недавно ми је пријатељ послао вест: у Русији планирају обавезну регистрацију и чиповање кућних љубимаца. Такве вести обично делују површно и једноставно – као да је све јасно и решено, али свет је сложенији, свака појава има више узрока и истовремено ствара нове.

У неким регионима Русије регистрација кућних љубимаца већ је обавезна. Правила се разликују, а непоштовање доводи до казни. С друге стране, регистрација и стерилизација могу донети корист: ако се љубимац изгуби, може бити враћен власнику. Да ли желите да ваша мачка рађа? Плаћаћете додатно, или ћете прихватити стерилизованог љубимца – тако је „корисно“ и за државу и за људе.

И управо ту се огледа суштина: бирократија настаје из нас самих. Сваки човек у себи носи борбу између бића које жели слободан, непредвидив живот и унутрашњег бирократе који све жели да регулише.

Недавно се у мом сеоском домаћинству догодио драматичан случај. Имам мачке, псе, стоку… и једну мачку Рају са мачићем. Неколико година раније било је тешко дати мачиће људима, сада се распродају као „вруће пецииво“ – последица регулације живота животиња.

Једног дана моја Рая је нестала. Суседка, рођена овде, вратила ми је мачку, али је била стерилисана. Када сам питао зашто без мог одобрења, њен одговор је био једноставан: „Смањујем хаос, све ће бити у реду“. Али тиме је уклонила елемент случајности и слободе из живота – сам живот се механизује. Цветање, рађање нових живих бића, то је сам живот.

Дискурс о „кастрацији мачака“ је озбиљна ствар. Потрошачка култура мегаполиса настоји све регулативом претворити у економски објекат, али „економија на мачкама“ не функционише ако се уклони слобода живота – и то раде и одговорни грађани и нова правила регистрације љубимаца.

Укратко: вратите ми моје мачиће који још нису рођени. Желим слободу живота око себе, а не продукт бирократског, потрошачког разума.

Међу читаоцима већина је, вероватно, стерилизовала своје љубимце. Договоримо се: своје колико желите, али моје – не дирајте.

Слобода за мачке!

Борис Акимов/Взгљад