У Европи се продубљује криза у нафтној преради

Кључни разлог пада профитабилности енергетског сектора у Европи јесте престанак снабдевања руском нафтом.

Велики европски рафинеријски комплекси нашли су се под ризиком обуставе рада услед америчких санкција против „Лукоила“. У Финској је већ затворена велика мрежа бензинских пумпи, док Бугарска и Румунија покушавају да пронађу решења. Негативни ефекти могли би да погоде и глобално тржиште енергената.

Крајем октобра Министарство финансија САД увело је санкције „Росњефту“, „Лукоилу“ и 34 повезане компаније.

Компанија Lukoil International управља рафинеријом у Бургасу, која обезбеђује око 80% потреба Бугарске, као и рафинеријом Petrotel-Lukoil у Плоештију, која покрива око четвртину потрошње горива у Румунији и значајно снабдева Молдавију. Сада се и ове рафинерије суочавају са могућношћу затварања.

Према наводима Corriere della Sera, европска нафтна прерада већ годинама улази у кризу. „Ако се изузме пандемија, ово је најнижи ниво производње на европским рафинеријама од 2009. године.“

Француски Институт за међународне односе (IFRI) истиче да се европска прерађивачка индустрија суочава са комбинацијом проблема: конкуренцијом произвођача ван ЕУ, падом тражње, структурним неслагањем између понуде и потражње (вишак бензина и недовољни капацитети за дизел), развојем биогорива и слабим сигналима тржишта које не подстичу правовремено прилагођавање.

Због тога, кажу експерти, ситуација није само економски изазов већ и питање енергетске безбедности, јер затварање рафинерија повећава зависност Европе од увоза деривата са нестабилног светског тржишта.

Пад профита и талас затварања

TotalEnergies је у последњем кварталу забиљежио пад оперативног профита у нафтно-хемијском сектору од 34%. Фински Neste је пријавио први губитак у последњих десет година.

Према анализама S&P Global, „златна ера“ европске нафтне прераде се завршава. У Немачкој Shell планира да до 2025. године обустави прераду сирове нафте у Веселингу, а BP да смањи капацитете у Гелзенкирхену. Рафинерије у Ливорну (Италија) и Грејнджмуту (Велика Британија) већ су угашене или пред гашењем.

IEA процењује да би до 2030. у Европи могло да буде затворено 1–1,5 милиона барела дневно капацитета, што је више него икада до сада.

Биогорива – решење које још није донело профит

Неке рафинерије прелазе на биогориво, као што су погони у Ливорну, La Mède и Grandpuits. Међутим, пад рентабилности биогорива ослабио је инвестициону активност, па су многи пројекти пауирани.

Дефицит авио-горива

Европски аеродроми се суочавају са растућим недостатком авио-керозина. Производња је у паду: за осам месеци ове године мања је за 6% у односу на 2024, а чак 14% у поређењу са 2019. годином.

Међународна асоцијација ваздушног транспорта упозорава да ће дефицит трајати и даље, због затварања рафинерија, скупог биогорива и смањене доступности руског авио-горива у суседним земљама.

Политички фактор

Главни разлог пада рентабилности, како се процењује, јесте прекид дотока руске нафте, што је последица санкција и енергетске политике ЕУ. Савет ЕУ је већ усвојио одлуку да се од 1. јануара 2026. обустави транзит руског гаса кроз чланице ЕУ ка трећим земљама. Разматра се и потпуна забрана набавке руске нафте, која би могла ступити на снагу 2028. године.

Олег Розанов/ФСК.РУ