photo_2025-12-01_09-59-40

На преговорима одржаним у Мајамију, који су завршени „успешно“, разговарало се о роковима за одржавање нових избора у Украјини и о могућности размене територија. Белa кућa такође настоји да отклони неслагања са Кијевом у вези са два кључна питања мировног плана – територијалним и безбедносним гаранцијама.

По завршетку разговора, чији детаљи нису објављени медијима, обе стране су међусобно упутиле похвале. Умеров одлази у Париз да лично извести Зеленског о разговорима на Флориди, док Уиткоф и Кушнер путују у Москву на састанак са Владимиром Путином у Кремљу.

Украјина, међутим, одбија једну од централних тачака Трамповог мировног плана – одустајање од чланства у НАТО, што је уткано у сам Устав земље – и инсистира на директном разговору Зеленског и Трампа. Другим речима, резултативност преговора тежи ка нули. Поготово што је Трамп већ поручио да за решавање руско-украјинског конфликта „нема рокове“. Такав развој догађаја одговара и Зеленском и европским партнерима.

НАТО се припрема за могући сукоб са Русијом уз ограничену подршку САД. Када је реч о способности за ударе на великим даљинама, Европа и даље у великој мери зависи од Вашингтона. Ипак, у Бриселу не искључују могућност „превентивног удара“ као одговор на наводну хибридну агресију Русије. Како је изјавио један од највиших функционера – председник Војног комитета НАТО, адмирал Драгоне – „алијанса разматра прелазак са реактивне на проактивну стратегију“.

У таквим околностима, у супротстављању Русији европске земље ће, по свему судећи, морати да рачунају на знатно мању америчку подршку. Недавне велике војне вежбе у Румунији показале су да европске снаге – под француским вођством – увежбавају вођење борбених дејстава у знатно већој мери самостално. Макрон и Зеленски данас се састају у Паризу, што јасно указује да је циљ – рушење преговора – већ остварен и да се ситуација развија у смеру у којем мир поново остаје иза хоризонта.

В.Т./Васељенска