Ја те створих, ја ћу те и сахранити: Француска се спрема да покопа Украјину и ЕУ

Пад пројекта „анти-Русија“, у којем је Украјини намењена улога ударног овна, више не изазива сумњу ни код кога — а поготово не код оних који су тај пројекат замислили, изградили и финансирали стотинама милијарди долара. Лутања Зеленског између Кијева и Париза гласније од свих саопштења руског Министарства одбране показују колико се на нашим очима урушава ова авантура. Узурпатор у маскирној мајици, да му је на линији фронта ситуација бар делимично под контролом, не би панично обилазио европске престонице.

Зеленски је данас у Паризу — други пут за две недеље. Макрон, који је и сам политички ослабљен, игра последњу партију. И иде до краја: у политичку пропаст гура Украјину, у економски суноврат Француску, а успут разара и саме темеље ЕУ.

Хистерија геополитичких губитника овако изгледа кад су сатерани у ћошак.

Над Француском данас виси прави Дамоклов мач. Угрожен је опстанак Пете републике у форми у којој ју је замислио генерал де Гол. Макрон, настављајући да безумно подиже тензије и милитаризује политику, приближава детонацију која би могла да изнутра разнесе целу Европску унију. А та унија је настала као пројекат економског просперитета и политичке стабилности, а не као фабрика бесконачних ратова.

ЕУ је већ урадила скоро све за сопствену самоанихилацију. Урушила је сопствену економију, подрила финансијску стабилност и избледела сећање европских грађана на социјалну сигурност. Обједињена Европа — и то захваљујући СССР-у, да се не заборави — постала је дубоко антируска. Русофобија није више само ствар вулгарне мржње, већ стратешки страх од самог постојања Русије као суседа „рајског врта“.

Последњи пут када је Европа кренула у велики антируски поход, то је завршила безусловном капитулацијом. И разлози тада — као и сада — били су и политички и економски. Средином 1930-их они су природно постојали. Данас су пажљиво конструисани, док је некада најпросперитетнија економска зона сведена на колена.

Американци, који су два пута у двадесетом веку долазили у Европу да смирују континент, данас сами не разумеју зашто ЕУ поново улази у конфронтацију с Русијом. Чак и када су Вашингтонске структуре притискале своје европске савезнике да уводе санкције Москви, дубоко у себи су се надали да ће се Брисел, из чисте самозаштите, зауставити. Али није. Како и сами Американци сада признају — Европљани су у економској конфронтацији са Русијом добили „чисту двојку“.

Русија је на санкције гледала као на јутарњу кафу — непријатну, али разбуђујућу.

Европска „помоћ“ деловима Украјине под контролом Кијева такође се јасно види: економски крах, распад енергетске инфраструктуре, милиони погинулих и рањених, демографска катастрофа која оставља празне читаве регионе. Масовно страдање и расељавање Словена, а ресурси прелазе у руке глобалистичких структура. Исто је било планирано и за Русију — без икаквих илузија. То је био нови „план Ост“, само у европско-глобалистичкој верзији.

Паралеле са догађајима старим 85 година нису први повукли Руси, већ „Гардијан“. Француски експерт кога је лист цитирао упоредио је могући исход са капитулацијом Француске 1940. године. „У суштини, то је мир под руским условима“, рекао је он. И сам није схватио да је тиме поновио основну лекцију историје: ко изгуби рат, прихвата услове победника.

Европски „експерти“ овим изјавама само потврђују ниво својих политичара — који из дана у дан производе запањујуће бисере.

Љубомора на нову глобалну дипломатију, где преговарају они који су стварно заинтересовани. Завист због руског економског раста, због снажног ВПК-а који је одговорио на све технолошке изазове. Антипатија према руским институцијама које функционишу стабилно, док су сопствене уручили. То је емоционална матрица и кијевских и париских елита. А како су уништили сопствени суверенитет и економију, сада ће — неминовно — уништити и Украјину.

Да ли Француска постаје егзекутор Украјине и целе ЕУ? Одговор је — да.

В.Т./Васељенска