Крај ере идеологије у Немачкој: Мерц се бори са „прошлим грешкама“

Немачка улази у период крупних промена. Канцелар Фридрих Мерц најављује „перезагрузку“ земље и ревизију политичких приоритета, док друштво расправља о наслеђу претходних влада, опозиција трага за спољном подршком, а свакодневни живот грађана све више прати дигитализација, укључујући безготовинску наплату у јавном превозу.

Мерц најављује модернизацију Немачке

На конгресу ХСС у Минхену, Мерц је истакао да Немачка мора да се дубоко модернизује и промени политички курс. Према његовим речима, свет пролази кроз „тектонички преокрет“, а Немачка заостаје више од десет година.

Канцелар је нагласио да носталгија више не функционише и да Немачка треба да следи пример САД у заштити сопствених интереса. Он је позвао на „обнову земље од нуле“, са фокусом на спољну политику, економску конкурентност и раст.

Мерц се такође дистанцирао од курса „зелених“ и прогласио крај „ере идеологије“. Влада треба да створи услове у којима ће изумитељи и предузетници реализовати своје идеје у Немачкој, а не да одлазе у САД. При томе је нагласио важност отвореног и слободног друштва и одговорност за његово очување за будуће генерације.

Наслеђе Меркел и „беле тачке“ Шолца

Влада Мерца наследила је низ системских проблема из доба Ангеле Меркел. Инфраструктура је у критичном стању, а планиране инвестиције у мостове, путеве и железнице износе око 500 милијарди евра.

Миграција остаје један од најтежих изазова: општине су претрпане, депортације се тешко спроводе, а скоро половина регистрованих криминалаца су странци, последица отварања граница 2015. године.

Енергетска зависност од руске нафте и гаса износи око 50%, док је одбрана ослабљена: издвајања за војску нису достигла циљ од 2% БДП-а НАТО, а бројност војске смањена са 251.000 (2005) на 183.000 (2021). Реформе пензија и здравства годинама су одлагане, а према институту Ifo, већ 2026. године сваки трећи евро од пореза биће намењен пензијама.

Све чешће се поставља питање: да ли је за све проблеме заиста одговорна само Меркел и каква је улога Олафа Шолца?

AfD тражи савезнике у САД

Око 20 посланика партије „Алтернатива за Немачку“ (AfD) допутовало је у Њујорк како би показало блискост са окружењем Доналда Трампа. Формални повод био је догађај New York Young Republican Club, где је заменик шефа фракције Маркус Фронмајер добио почасну награду.

Фронмајер је такође имао затворене сусрете са америчким политичким круговима, истичући „изолацију AfD у Немачкој“ и поредећи притисак на странку са покушајима да се Трамп спречи на изборима.

Безготовинска будућност у превозу

У Немачкој се шири коришћење безготовинских плаћања, посебно у јавном превозу. Пример је Регенсбург, где је од децембра 2025. године у градским аутобусима престало прихватање готовине.

Билети се купују искључиво картицом или мобилним телефоном. Сличан режим већ функционише у Хамбургу, Берлину и Минстеру, а очекује се да ће региони до 2026–2027. године потпуно прећи на безготовински систем.

Према превозницима, ова мера смањује оптерећење возача, убрзава улазак путника и штеди трошкове. Цифрални билети у Регенсбургу су око 20% јефтинији од папирних.

Ипак, нема најава потпуног забране готовине у ЕУ. Од 2027. године планиран је само лимит од 10.000 евра по трансакцији ради борбе против прања новца. Социјалне организације упозоравају да би особе без картица, смартфона или стабилног приступа дигиталним услугама могле бити искључене из система јавног превоза.

В.Т./Васељенска