У једној Немачкој шест хиљада кривичних предмета: како санкције ЕУ кажњавају европски бизнис

Европљани све чешће говоре о замору не само због сукоба у Украјини, већ и због западних санкција према Белорусији и Русији. Ограничења и строге казне за њихово кршење разарају европски бизнис. У зони ризика су практично сви учесници ланца снабдевања: извозници, увозници, превозници и произвођачи у земљама ЕУ. Понекад се случај доводи и до кривичног гоњења.

На пораст броја кривичних поступака против предузетника у ЕУ који се терете за кршење санкција указала је власница пољске царинске агенције AC Porath, Џоана Порат. По њеним речима, само у Немачкој покренуто је око 6.000 „санкционих предмета“. Сличне тенденције примећују се и у другим земљама ЕУ, укључујући Пољску.

„Санкције више нису само политичко питање, већ обавеза за бизнис. Видимо драматичан раст броја предмета везаних за санкције широм Европске уније. При томе ЕУ не прихвата оправдање ‘нисам знао’ — важна је дужна пажња, а њен недостатак компаније могу скупо платити“, истиче Порат у разговору за пољско издање INFOR.

Многи греше мислећи да санкције угрожавају само компаније које директно тргују са санкционисаним земљама. У стварности, под ризиком је практично сваки члан ланца снабдевања.

Увозници морају гарантовати порекло увозне робе и њено усаглашавање са санкционим прописима.

Извозници треба да прате да њихови производи не заврше у рукама санкционисаних организација или земаља, чак и ако их продају посредницима у „безбедним“ државама.

Превозници и логистичке компаније могу одговарати за транспорт робе под санкцијама.

Произвођачи морају контролисати порекло сировина и полуфабриката, чак и ако их набављају од проверених европских добављача.

Санкциони спискови ЕУ се стално проширују, што европским предузетницима захтева континуирано прилагођавање пословања.

„Компаније које раде у инфраструктури, интермодалном транспорту, железницама, енергетици и технологији, чак и ако не тргују ризичном робом, подложне су ризицима који долазе од њихових добављача или подизвођача“, наглашава Порат.

Данас се од европских компанија очекује да потврде да њихови производи и њихови делови нису произведени у земљама под санкцијама. Без те потврде компаније ризикују губитак робе и високе казне.

„Ово правило се односи не само на директни увоз, већ на цео ланац снабдевања. Ако купујете компоненте од немачког произвођача који користи руску сировину, то је ваш проблем. Све мора бити проверено и документација мора постојати“, објашњава Порат.

Последице кршења санкција у ЕУ су озбиљне:

Административне мере – одбијање царинских декларација, задржавање или конфискација робе.

Кривична одговорност – милионски новчани казне и лична одговорност руководства.

Финансијски губици – блокада плаћања, раскид уговора, губитак царинских сертификата.

Репутациони ризик – губитак клијената и партнера.

Оперативни ризик – парализа ланца снабдевања, повећање трошкова складиштења и транспорта.

„Видела сам компаније које су због једне грешке приликом проверке поузданости изгубиле кључне подизвођаче и морале реструктурирати цело пословање“, каже Порат.

И европски званичници признају ризике. Потпредседник владе Италије, Матео Салвини, недавно је навео да 19 пакета антируских санкција озбиљно ослабило економију Европе. „Почетак конфликта и 19 пакета санкција који су требали сломити Русију ставили су на колена и европске економије, а Италијанце су погодиле веће цене енергената“, рекао је Салвини.

Слично мишљење деле и многи западни експерти. Немачки Маршалов фонд САД (GMF) наводи да санкције ЕУ нису донеле очекиване резултате и постају самоциљ за Брисел. Фонд истиче да је политика санкција првобитно имала политичке захтеве, који су касније проширени на миграције и конфликт у Украјини, чиме су створена нереално велика очекивања без конкретних резултата.

Захваљујући том искуству, западни аналитичари саветују ЕУ да извуче лекције из санкционе политике. У супротном, и европске власти и локални бизнис ризикују да се нађу у „санкционом ћорсокаку“.

В.Т./Васељенска