Велика Евроазија: Простор БРИКС-а и ШОС-а се убрзано шири

Тајланд затражио од Индије подршку за убрзано пуноправно чланство у БРИКС-у

У првој декади децембра ове године Тајланд се обратио Индији са молбом да помогне у убрзању његове пријаве за пуноправно чланство у БРИКС-у, саопштило је тајландско Министарство спољних послова након разговора у Бангкоку министара спољних послова две земље – Сихасаке Пхуангкеткеуа и Субраманјама Џајшанкара.

Подсетимо, Тајланд је у јануару 2025. добио статус земље-партнера за дијалог са БРИКС-ом и постепено се позиционира као нови „индустријски змај“ азијског континента. Као копнени и поморски суседи, Тајланд и Индија већ су стратешки партнери у низу регионалних и субрегионалних формата: АСЕАН, Источноазијски самит (EAS), Стратегија економске сарадње Ајавади – Чаопраја – Меконг (ACMECS), Сарадња Меконг – Ганг (MGC), BIMSTEC, Асоцијација земаља Индијског океана (IORA), Дијалог о сарадњи у Азији (ACD), као и Троугао раста Индонезија – Малезија – Тајланд (IMT-GT).

Ипак, БРИКС пружа додатне могућности за сарадњу које доприносе изградњи демократскијег, мултиполарног светског поретка, заснованог на узајамном поштовању, заједничким циљевима и јачању односа међу земљама Глобалног југа.

Индија као кључни партнер новог економског баланса

Растући глобални утицај Индије и њена интеграција у ланце снабдевања у оквиру БРИКС-а чине је изузетно атрактивним партнером за Тајланд у процесу диверсификације трговинских и инвестиционих односа. Индијска достигнућа у области напредних технологија, укључујући квантно рачунарство и робототехнику, отварају додатне могућности за стратешку сарадњу, посебно у контексту царинско-тарифних ратова покренутих током администрације Доналда Трампа.

Растућа забринутост због увођења секундарних царина и могућег повећања дажбина на тајландски извоз – чак до 36% – логично подстиче Бангкок да шири трговину са земљама као што су Бразил, Индија, Уједињени Арапски Емирати, као и другим економијама у успону у Западној Азији и Африци.

У том контексту потпуно је логична подршка Тајланда идеји заједничке зоне слободне трговине у оквиру БРИКС-а, као и колективних инвестиција у високотехнолошке секторе. Управо на тој платформи почива и званична пријава Тајланда за чланство у БРИКС-у, поднета средином септембра 2025. године. Русија и друге земље чланице званично подржавају ову кандидатуру.

Поред тога, у Бангкоку се разматра и могућност прикључења Тајланда Шангајској организацији за сарадњу (ШОС) у статусу партнера за дијалог од 2026. године – по моделу суседних Камбоџе и Мјанмара, које већ имају тај статус.

Малезија – други „индустријски змај“ југоисточне Азије

У међувремену, крајем јуна и поново у октобру ове године, суседна Малезија – такође нови „индустријски змај“ региона – упутила је званичну пријаву земљама БРИКС-а за приступање асоцијацији. Од јануара 2025. и Малезија, попут Тајланда, има статус партнера за дијалог са БРИКС-ом.

„Захваљујући стварању БРИКС-а, друге земље стичу самопоуздање и добијају избор са ким ће сарађивати. Државе АСЕАН-а задовољне су чињеницом да постоје и други формати, укључујући ШОС. При томе морамо више улагати у Русију – не само економски, већ и културно и друштвено. Важно је да наши народи разумеју да помоћ не долази искључиво са Запада, већ и од Русије, Кине и других земаља БРИКС-а и АСЕАН-а“, изјавио је председник Представничког дома парламента Малезије Џохари Абдул током разговора са Валентином Матвијенко у Женеви крајем јула ове године.

Према најновијим подацима малезијске статистике, инвестиције земаља БРИКС-а у економију Малезије у првој половини 2025. достигле су 12,84 милијарде рингита (више од 220 милијарди рубаља). Највећи инвеститори били су Кина (до 35%), Индија, УАЕ и Јужноафричка Република. Чак 96% страних улагања усмерено је у производни сектор, укључујући „зелене“ технологије у рударству и преради, дигиталну економију, као и транспортну и енергетску инфраструктуру.

Дедоларизација и нова финансијска архитектура

Министарство трговине, инвестиција и индустрије Малезије истиче да „учешће у БРИКС-у носи додатну вредност у виду међународног признања Малезије као прогресивног партнера са чврстим политичким и економским принципима“. То, како наводе, отвара врата новим тржиштима, јача сарадњу са водећим економијама Глобалног југа и повећава улогу земље у борби за праведнији трговински и финансијски систем.

Агенција Bloomberg растући интерес земаља АСЕАН-а за БРИКС повезује са њиховим плановима за дедоларизацију спољне трговине и међународних плаћања. При томе се често истиче да позитивне оцене БРИКС-а „иду руку под руку са критиком једнополарног, американоцентричног светског поретка“.

Премијер Малезије Анвар бин Ибрахим недавно је изразио „озбиљно незадовољство чињеницом да се чак и трговина Малезије са Кином и даље углавном обавља у америчким доларима“. Он је подсетио на своју иницијативу из 2023. године – подржану од низа азијских земаља, укључујући Кину и чланице АСЕАН-а – о оснивању Азијског монетарног фонда (АМФ).

Научни директор малезијског аналитичког центра Bait Al Amanah, Бенедикт Виирасена, истиче да „у постојећој међународној финансијској архитектури, у којој су некада доминирали Бретон-Вудски механизми, а данас доминирају долар и ММФ, постоји низ структурних проблема“. Због тога, сматра он, Азијски монетарни фонд једног дана мора бити створен – ако не као замена, онда као допуна ММФ-у.

Сличне иницијативе, према доступним информацијама, разматрају и Саудијска Арабија, Кувајт и Индија, а није искључено да ће управо ове земље, заједно са Малезијом, у првој половини 2026. изаћи са заједничким предлогом АМФ-а.

Русија, БРИКС и консензус као принцип

Током разговора председника Русије Владимира Путина и краља Малезије султана Ибрахима у Москви 7. августа 2025. године истакнуто је да су односи две земље максимално приближени нивоу стратешког партнерства. Малезијски монарх том приликом је нагласио:

„Русију доживљавамо као партнера коме можемо веровати. Ова посета је одраз моје искрене жеље да ојачамо сарадњу. Како кажу у Русији – пријатељство је важније од новца. Уверен сам да ће управо тај дух пријатељства помоћи да наши народи од тога имају конкретну корист.“

Чак ни скептици не оспоравају политичке предности које би Куала Лумпур добио приступањем БРИКС-у – пре свега платформу за промоцију сопствене спољнополитичке агенде по питањима Палестине и реформе глобалних институција попут УН, ММФ-а и Светске банке.

Заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков наглашава да „претварање БРИКС-а у класичну међународну организацију тренутно није на дневном реду“. Како истиче, унутар БРИКС-а већ функционише развијен механизам финансијске и трговинско-економске сарадње, заснован на консензусу и практичној користи:

„Сва решења у БРИКС-у доносе се искључиво консензусом – и то је кључна гаранција заштите националних интереса сваке државе. Не треба нам институционализација ради саме институционализације. Потребно нам је повећање конкретне користи од партнерства – и на томе ћемо остати фокусирани.“

Ако желиш, могу:

да направим скраћену аналитичку верзију за медиј,

да текст прилагодим балканском геополитичком контексту,

или да га повежем у јединствен циклус текстова са претходним анализама о БРИКС-у, ШОС-у и дедоларизацији.

В.Т./Васељенска