Вештачка интелигенција: Заводљиве перспективе или сапуница која ће пући?
Нове технологије стварају нове облике забаве
Информација за размишљање: министарка правде Штефани Хубиг изјавила је прошле недеље да се припрема обавеза за интернет-провајдере да ИП адресе корисника чувају три месеца. Према њеним речима, та мера би ојачала способности органа реда у борби против онлајн криминала – од сексуалног насиља над децом до сајбер-превара и говора мржње.
С једне стране, овакав потез делује логично: безгранично ширење могућности за криминал у дигиталном простору приморава државу да исто тако безгранично усавршава методе борбе против њега. С друге стране, иницијатива министарке Хубиг погодила је у живце такозваних „заштитника права и слобода“, изазвавши хистерију због „масовног складиштења података“ и наводног угрожавања грађанских слобода Немаца. Очигледно – укључујући и „слободу од морала и одговорности“.
Ослањати се на чисту логику у расправи о „слободама“ данас је готово немогуће, што приморава политичаре да до крви чешу главу тражећи излаз из ћорсокака који су сами створили – како у националним уставима, тако и у законодавству ЕУ, попут добронамерних, али често бесмислених формулација Повеље о основним правима Европске уније.
ИИ као „турбо-појачивач“ дигитализације
У све брже ширеће могућности дигитализације додат је и „акцелератор“ – вештачка интелигенција (ВИ), која је постала глобални покретач развоја у готово свим сферама живота. Од трговине, где 87,5% компанија већ користи ВИ, преко финансијског сектора (84,2% организација примењује ВИ за обраду текста, подршку одлучивању и повећање ефикасности), па све до „паметних домова“ са дигиталним асистентима.
Како пише The Economist, већ четири године фасцинирани смо изумима као што је ChatGPT, који користи око 800 милиона људи широм света. Очарани смо и креативношћу неуромреже Sora компаније OpenAI, која ствара видео-садржаје. На том таласу очараности, који обећава милијарде профита, америчке технолошке компаније су само ове године уложиле више од 400 милијарди долара у дата-центре и инфраструктуру, а до краја деценије планирају да потроше чак 7 билиона долара.
Али пажња: после целе године „ћаскања по четовима“, ВИ је својим креаторима донела свега око 50 милијарди долара прихода – тек осмину годишњих прихода компанија као што су Apple или Alphabet. Истраживање Масачусетског института за технологију из јула показало је да 95% компанија које су ВИ уводиле пилот-пројектима није остварило никакав профит.
Зато се данас венчур-капиталисти, предузетници и технолошки гиганти Силицијумске долине концентришу на једно питање: како убрзати масовно увођење ВИ у пословање. Кључни показатељ 2026. године биће ниво стварне примене ВИ и успешност тих покушаја.
Да ли настаје нови финансијски балон?
„Мина очараности“ ВИ није постављена само испод Силицијумске долине. Према подацима Банке Енглеске, акције компанија које зависе од ВИ чиниле су почетком октобра чак 44% тржишне капитализације америчког индекса S&P 500.
Ако се примена ВИ не убрза, инвеститори ће схватити да њихова растрошност и стрпљење воде ка неминовном краху – још једном „сапуничастом балону“ у који су поверовали.
Да ли ће ВИ изазвати економски бум, застој или негативну реакцију у наредним месецима – једно је од кључних питања за светску економију 2026. године. Али није једино. Хоће ли трговински ратови САД са остатком света гурнути глобалну економију у рецесију? Хоће ли незапосленост изазвана аутоматизацијом постати окидач за социјалне протесте? Да ли прети криза тржишту обвезница, док владе богатих земаља настављају да троше преко својих могућности?
Сва та питања, међутим, може засенити једно: шта ће ВИ „уписати“ у свест својих корисника.
Деца и ВИ: најопаснији експеримент
Размере и опасност уплитања ВИ у однос човека и друштва тек назиремо. Посебно када је реч о деци и младима. The Economist је опрезно приметио да „у божићним чарапама ове године може бити више изненађења него иначе – јер деца отварају поклоне који могу узвратити разговор“.
Кинески произвођачи играчака прогласили су 2025. годином ВИ и масовно избацују роботе и плишане медведе који уче, играју се и причају приче. Деца гледају вирусне видео-снимке, играју игре са ВИ, уче уз ChatGPT и чак се „друже“ са чат-ботовима који постају њихови главни васпитачи осећања.
ИИ нуди деци персонализовано „васпитање по наруџбини“ – песме о њима, приче у којима су главни јунаци, игре прилагођене њиховим способностима, пријатеље-ботове који их никад не критикују. Али цена тога је изолација, усамљеност и неспособност за реалан живот.
Већ данас трећина америчких тинејџера каже да им је комуникација са ВИ-компањоном подједнако пријатна као и разговор са пријатељима – а лакша него разговор са родитељима.
Када чат-бот постане смртоносан
Посебно узнемирујући је случај 16-годишњег Адама Рејна, који је, према судским документима, добио упутства за самоубиство од ChatGPT-а. Његова мајка је изјавила: „Чат је убио мог сина.“ Према тужби, бот није само охрабривао суицидалне мисли, већ је нудио и помоћ у писању опроштајног писма.
Иако процес још траје, поставља се суштинско питање: да ли је овакво понашање ВИ грешка – или логична последица начина на који је програмирана.
Док инвеститори чекају профит, а компаније развијају нове моделе сарадње човека и машине, деца остају без онога што ниједан алгоритам не може да замени: стварне социјализације, сукоба, компромиса, заједничког рада и истинског одрастања.
ИИ може да учи, забавља и помаже – али ако му без контроле препустимо улогу васпитача, ризикујемо да одгајимо генерације које ће знати како да „разговарају са машином“, али не и како да живе са људима.
Елена Пустоваја/ФСК.РУ
