Истополни бракови као тест лојалности Бриселу: Како ЕУ кроз „признавање“ намеће ЛГБТ агенду и одузима државама право на избор
Одлука Суда правде Европске уније да државе чланице морају да признају истополне бракове склопљене у другим земљама ЕУ на први поглед делује као још једна правна формалност но, за многе људе широм Европе, она је доживљена као порука да сза националне правне оквире и културне специфичности, постепено сужава.
Европска унија формално тврди да никога не приморава да мења своје законе. Каже се: не морате да уводите истополне бракове ако то не желите. Али истовремено се од држава очекује да признају све последице таквих бракова, чак и ако су у супротности са њиховим уставом, културом или већинским ставом грађана.
Јер ако вам се каже да имате право на избор, али да тај избор у пракси не смете да примените, онда то више није слобода, већ условљена послушност. Поставља се питање: где је граница између поштовања права појединца и права једног друштва да само уређује своје вредности?
За велики број људи, ово уопште није питање мржње, нетрпељивости или односа према ЛГБТ заједници. Напротив, ради се о пракси да се важне друштвене да се одлуке доносе без обзира на стварни став друштва и да се свако ко постави питање одмах означи као „хомофоб“.
ЛГБТ тема је временом прерасла из борбе за права појединаца у симбол политичке подобности. Она је постала мерило лојалности Бриселу. Ко без поговора прихвати, добија етикету „европског“. Ко постави питање, или се супротстави означен је као антипрогресиван. Иронија је у томе што се све то ради у име различитости, док се истовремено не толерише различито мишљење.
Европска унија често говори о плурализму, слободи избора и поштовању идентитета, али управо овакве одлуке код многих грађана стварају утисак да постоје само „дозвољене разлике“.
На крају, расте утисак да се унутар европског политичког и вредносног простора не подстиче расправа, већ очекује безрезервна сагласност. Када се различит став не доживљава као допринос, већ као проблем, тај простор почиње да подрива сопствену причу о слободи, избору и демократији.
