Нереди у Ирану се шире: Ко и како ће искористити нестабилност?

Северозапад земље за сада остаје по страни, али се ситуација може променити

Шестог дана протеста који су захватили Иран крајем децембра 2025. године, талас незадовољства прерастао је у жестоке сукобе са снагама безбедности. Према подацима локалних медија и организација за људска права, у нередима је погинуло најмање шест особа, док је више десетина повређено. Реч је о најмасовнијим протестима у земљи у последње три године, изазваним дубоком економском кризом, еколошким проблемима и, као последицом тога, озбиљним социјалним тешкоћама.

Протести су започели 28. децембра у Техерану, штрајком трговаца на Великом базару, који су реаговали на нагли суноврат националне валуте. Ирански ријал је достигао историјски минимум — око 1,45 милиона за један амерички долар. Истовремено, инфлација је премашила 42 одсто (према неким проценама и 60), а цене хране и основних животних намирница драстично су порасле. Све то додатно је погоршало положај становништва, већ исцрпљеног западним санкцијама и последицама дванаестодневног рата са Израелом у јуну 2025. године.

Спољни показатељи упућују на то да је управо раст трошкова живота био окидач за избијање незадовољства, које су потом искористиле маргиналне и деструктивне групе, укључујући оне подстакнуте спољним актерима и њиховом локалном мрежом утицаја.

Према подацима локалних власти и агенције Fars, демонстранти пале полицијска возила и гађају припаднике безбедносних снага каменицама. Током напада на полицијску станицу у западној провинцији Лурестан погинуло је троје демонстраната, док је 17 лица повређено. Полиција користи сузавац, а у појединим случајевима и ватрено оружје, тврди организација за људска права Hengaw. У граду Лордеган (провинција Чармахал и Бахтијарија) двојица демонстраната су убијена ватреним оружјем, док је, према саопштењу Корпуса чувара Исламске револуције (КСИР), у граду Кухдашту погинуо припадник паравојне формације „Басиџ“.

Протестима су се убрзо придружили студенти и радници, као и становници Исфахана, Шираза, Мешхеда, Лордегана, Азне, Кухдашта и бројних мањих градова и насеља. Демонстрације су се прошириле на десетине провинција, укључујући и рурална подручја. Поред економских захтева, појавили су се и политички слогани, укључујући критику спољне политике власти и приоритета врховног лидера Алија Хамнеија. Изразито опозициони канал Iran International тврди да су се протести проширили и на верски центар Кум, где су наводно упућени позиви на рушење теократског система.

У одсуству јасног лидера, део демонстраната — уз подстрек спољних актера — почео је да истиче пароле у корист обнове монархије династије Пехлеви, уз узвике „Сејид Али мора бити свргнут“ и „Смрт Хамнеију“. Истовремено, у САД-у боравећи наследник династије Реза Пехлеви изјавио је да у Ирану „свиће нова ера“, тврдећи да се Иранци боре за слободу. „Садашњи режим је при крају, слаб је, дубоко подељен и неспособан да сломи храброст побуњене нације“, написао је он на друштвеним мрежама.

Дешавања у Ирану не могу се посматрати изоловано од ширег међународног контекста. Геостратешки положај и утицај Ирана већ годинама га чине метом различитих облика спољног мешања — од политичког притиска и санкција, до диверзантско-терористичких активности и директне агресије, каква је забележена у јуну 2025. године.

Уочи садашњих догађаја, председник САД Доналд Трамп је, примајући у Мар-а-Лагу израелског премијера Бењамина Нетанјахуа, изјавио да ће подржати нове ударе на Иран уколико он обнови свој ракетни програм. „Ако Иран почне да пуца и брутално убија демонстранте, што је њихова уобичајена пракса, САД ће им пружити помоћ. Спремни смо за акцију“, написао је Трамп на мрежи Truth Social.

Секретар Врховног савета националне безбедности Али Лариджани оштро је реаговао, поручивши да би америчко мешање значило хаос у читавом региону и удар на саме америчке интересе. Истовремено, Трампова реторика, упркос формалном одрицању од империјалне логике, делује као класичан пример силе великог центра моћи.

Крајем 2025. године САД су увеле нове санкције против десет иранских физичких и правних лица због наводне трговине оружјем, дроновима и компонентама за балистичке ракете. Такав приступ подржавају и други западни политичари, без обзира на партијску припадност. Конгресмен Бред Шерман и британски посланик Најџел Фараж јавно су подржали протесте, при чему је Фараж поручио да „овај режим мора бити срушен“.

Истовремено, Нетанјаху је истакао да промене у Ирану могу доћи само изнутра, повезујући протесте са економским притисцима и репресивном политиком власти. Његове изјаве долазе у тренутку када Израел убрзано припрема војне операције у Либану и на Западној обали у оквиру стратегије до 2030. године.

Председник Ирана Масуд Пезешкијан признао је „оправдане захтеве“ демонстраната и најавио дијалог, као и именовање новог гувернера Централне банке ради стабилизације економије. Власти су у 26 провинција прогласиле вишедневне нерадне дане, формално због хладног времена и штедње енергије, што аналитичари тумаче као покушај смањења уличних активности.

Ипак, тужилаштво је упозорило на „одлучан одговор“ на покушаје дестабилизације, док су највиши државни органи протесте оценили као део „западног психолошког рата“. Иако власти тврде да је ситуација стављена под контролу, прерано је доносити коначне закључке.

Није искључено да се ради о преласку у нову фазу протеста. Занимљиво је да нереди за сада не захватају северозапад Ирана, где компактно живе ирански Азербејџанци и Курди, као ни југоисток земље — подручје сунитских Белуџа. Њихово евентуално укључивање могло би драматично да промени ток догађаја. У том случају, потенцијална дезинтеграција Ирана отворила би „Пандорину кутију“ нестабилности за читав регион.

Јуриј Мавашов/ФСК.РУ