Ратни дописник Хаоџенг Џу: Венецуела је била важан снабдевач нафтом – ово је покушај обуздавања Кине

О томе како се у Кини доживљавају дешавања око Венецуеле, за „ПолитНавигатор“ говорио је кинески ратни дописник Хаоџенг Џу, који извештава из зоне борбених дејстава у Донбасу.

Како је кинеска јавност реаговала на догађаје у Венецуели?

Венецуеланска криза није само политичка, већ и борба за нафту и геостратешке интересе. Сједињене Америчке Државе могу додатно ојачати контролу над огромним венецуеланским нафтним резервама.

Венецуела и Иран су међу најважнијим снабдевачима Кине нафтом.

Економски развој Кине створио је огромну потражњу за енергентима. Нафта и даље остаје кључни стратешки ресурс, упркос континуираним напорима Кине да диверсификује свој енергетски биланс.

Због тога се овакви геополитички потези у Кини неминовно тумаче као још један корак ка обуздавању развојног потенцијала Кине и подривању њене економске и стратешке безбедности. То је посебно осетљиво у контексту дуготрајног трговинског и политичког ривалства између Кине и САД.

Већина кинеске јавности противи се насилном мешању САД у унутрашње послове Венецуеле. То се доживљава као типичан чин хегемоније, гажење достојанства суверене државе и кршење принципа међународног права. Министарство спољних послова Кине осудило је војне акције САД и захтевало хитно ослобађање Николаса Мадура и његове супруге.

Ипак, у кинеском друштву постоје и гласови који указују на то да Венецуела дуго трпи последице структурних проблема – прекомерне зависности од нафте и неефикасног система управљања. То је донекле умањило унутрашњу подршку Мадуру, али ни у ком случају не може бити оправдање за спољну војну интервенцију.

Постоји ли нада у улогу УН?

У оквиру Уједињених нација, неке државе-чланице, укључујући Русију и Кину, противе се војној интервенцији. Међутим, САД настоје да кроз политички притисак и дипломатске маневре створе за себе повољну атмосферу.

Многе земље бирају ћутање или неутралност. То се односи на део европских земаља, неке државе Латинске Америке, као и одређене земље Азије и Африке.

Када су стратешки интереси великих сила у оштром сукобу, координационе могућности УН су веома ограничене. У појединим случајевима, та организација чак може бити злоупотребљена од стране западних земаља као платформа за политичке манипулације – као што је био случај са сукобом у Украјини.

Венецуеланска криза још једном потврђује неадекватност и тешкоће у функционисању механизама УН.

Како се у Кини гледа на колективну реакцију земаља БРИКС-а?

Полазећи од ове реалности, Кина подржава јачање координације унутар БРИКС-а и развој механизама као што су обрачуни у националним валутама, дедоларизација и Новa банка развоја.

Циљ је смањење системских ризика које ствара финансијска хегемонија долара и пракса коришћења санкција као оружја.

В.Т./Васељенска