Атлантик више није извесност: Запад се суочава са новом поморском стварношћу

Руски подморнички потенцијал, посебно у оквиру Северне флоте, представља, по оцени британског адмирала, највећи изазов за западну контролу Атлантика. Иако Русија нема сталне базе у том океану, њене подморнице користе више приступних рута и показују способност да се појаве тамо где су западне морнарице навикле да буду саме. У том контексту, обала норвешке добија изузетан значај, као и географска позиција Уједињеног Краљевства, које се поново налази на првој линији контроле атлантских пролаза, али сада без комфора старе самоуверености.

Посебну нелагоду, и то не само у Лондону, изазивају руске нуклеарне подморнице класе „Јасен“, опремљене хиперсоничним ракетама „Циркон“. Реч је о оружју које, захваљујући огромној брзини и великом домету, драматично смањује време за реакцију и доводи у питање концепт заштите чак и најмоћнијих поморских формација, укључујући ударне групе носача авиона. У једноставнијем преводу, оно што је деценијама важило за „плутајуће тврђаве“, више није недодирљиво.

Са друге стране, Џенкинс без увијања говори и о проблемима код куће. Британски програм развоја подморница, како наводи, годинама је оптерећен буџетским резовима и техничким застојима, што је довело до тога да је реална спремност флоте на веома ниском нивоу. Иако је покренута иницијатива „Атлантски бастион“, која укључује нове фрегате типа 26, авионе P-8 „Посејдон“ и употребу аутономних подводних система, ни сам адмирал не скрива да су ти потези више покушај да се ухвати корак, него доказ стварне предности.

Између редова, његова порука делује готово опомињуће: технолошка надмоћ и стратешка предност не одржавају се аутоматски, нити се могу сачувати само позивањем на славну прошлост. Атлантик, који је од Другог светског рата био симбол западне контроле и стабилности, поново постаје простор озбиљног надметања, у коме ће одлуке донете данас одредити равнотежу моћи сутра.

У том смислу, Џенкинсово упозорење није само војна анализа, већ и позив на трезвено преиспитивање, јер свет у којем се поморска сигурност подразумева полако остаје иза нас, а пред нама је време у ком ће се свака предност морати поново освајати стрпљиво.