Европи се нуди избор између Украјине и Гренланда

Тензије између САД и Европе око Гренланда све су израженије. Према наводима британских медија, Бела кућа је наложила америчкој војсци да припреми план за преузимање контроле над овим острвом, док Лондон, Париз и Берлин разматрају јачање војног присуства у Арктику.

Лист Daily Mail пише да је Доналд Трамп задатак поверио Команди специјалних операција САД (JSOC). Међутим, део америчког војног врха противи се тој идеји, сматрајући да би она била незаконита и без подршке Конгреса. Ипак, саме најаве из Вашингтона изазвале су велику забринутост у европским престоницама.

Према The Telegraphu, земље ЕУ и Велика Британија разматрају упућивање ратних бродова и авиона у Арктик како би одвратиле САД од анексије Гренланда. Формално, такав потез би био представљен као мера против Русије и Кине. Ипак, у Европи расте уверење да Трампову позицију неће бити лако променити.

Financial Times наводи да су у Бриселу незадовољни реакцијом генералног секретара НАТО Марка Рутеа, који је, по мишљењу појединих европских званичника, покушао да „прећути проблем“. Дански лист Politiken чак оцењује да САД за Европу данас представљају бар исту, ако не и већу претњу него Русија.

Истовремено, Politico пише да у ЕУ постоји страх да би Трамп могао да повеже питање Гренланда са преговорима о Украјини и да то искористи као средство притиска. У Русији се ова конфузија у Европи коментарише иронично — сенатор Алексеј Пушков истиче да се Европа сетила међународног права тек када су САД показале територијалне амбиције.

Немачки политиколог Александар Рар сматра да се ЕУ плаши два сценарија: распада НАТО и победе Русије у украјинском конфликту. Према његовој оцени, већина европских земаља неће се усудити на отворен сукоб са САД, јер страхују да би остале без америчке заштите.

Политиколог Алексеј Нечајев оцењује да се Европа нашла у „шпагату“ између Украјине и Гренланда: интервенција у једном случају носи ризик сукоба са Русијом, а у другом директну конфронтацију са САД. Посебно парадоксална је, каже он, позиција Данске, која се до јуче истицала као један од главних донатора Кијева, а сада страхује за сопствени територијални интегритет.

Вадим Козјулин из Дипломатске академије МСП Русије истиче да ни Вашингтон ни Брисел реално нису спремни за међусобни оружани сукоб. По његовим речима, Трамп води комбинацију притиска и преговора са властима у Нууку, рачунајући да би Гренланд могао постепено да се издвоји из европског оквира и приближи САД.

Кључни проблем Европе, додаје Козјулин, јесте ресурсни: „Европа је војно и финансијски исцрпљена Украјином. ЕУ не може истовремено да финансира Кијев и одржава озбиљно војно присуство на Гренланду. Пре или касније мораће да бира приоритет.“

В.Т./Васељенска