ПАРАПОЛИТИКА ПОД ПЛАШТОМ ЦИВИЛНОГ СЕКТОРА: Скривене везе Грађанских иницијатива и ПроГласа

Организације цивилног друштва у Србији све чешће преузимају улогу политичких актера и замене за традиционалне политичке странке, али без икакве изборне легитимације и одговорности. Такав тренд не само да урушава демократске процесе, већ Србију суштински удаљава од чланства у Европској унији, упркос томе што се управо те организације најгласније позивају на „европске вредности“.

У наставку серијала о раду Грађанских иницијатива (ГИ) и све израженијем брисању границе између цивилног сектора и отвореног политичког деловања, издваја се још један крајње спорни пример – прикривена, али очигледна подршка коју Грађанске иницијативе пружају иницијативи ПроГлас, која се у јавности представља као „грађанска“, иако њени наступи и активности говоре супротно.

Политичка реторика без маске

Истог дана када је ПроГлас формално уписан као удружење грађана, његов интернет домен регистровале су управо Грађанске иницијативе. Ипак, ни једна ни друга организација никада нису јавно и транспарентно објасниле природу свог односа. На званичном сајту ПроГласа не постоје подаци о оснивачима, финансијерима, нити о томе у чије име та организација заиста делује.

За разлику од удружења која се баве аутентичним грађанским активизмом, ПроГлас у својим јавним наступима користи изразито политичку реторику, готово идентичну оној коју користе опозиционе странке и протестни покрети. У јавности су се појављивале поруке попут: „У Србији следе велике промене, нико није заслужио овакву власт“, „Да ли нам Вучић оваквим ’изборима’ поручује да неће мирно отићи с власти?“, „Прелазна влада друштвеног поверења као излаз из кризе“, „Режим изгубио морално право и легитимитет“, као и бројне друге поруке које је тешко подвести под неутрално грађанско деловање.

Од саопштења до политичке акције

ПроГлас се није задржао само на саопштењима. Организација је позивала на блокаде широм Србије, објављивала локације протеста и акција попут „Стани, Србијо, стани уз студенте“, организовала трибине под снажно политички интонираним паролама и објавила документ „Мере за дан после“, који по свом садржају представља класичан политички програм.

Све то отвара суштинско питање: да ли је реч о невладиној организацији или о параполитичком покрету који делује без изборне одговорности и јасно дефинисане политичке легитимације.

Медијска подршка и питање финансија

Посебно је упадљива интензивна медијска подршка коју ПроГлас добија од медија под контролом Драгана Шолака, који његове ставове преносе без критичке дистанце. То додатно подстиче питања о могућим идеолошким, организационим или финансијским везама између ПроГласа, Грађанских иницијатива и појединих медијских центара моћи.

И поред великог броја трибина, озбиљне логистике и континуираног медијског присуства, ПроГлас никада није објавио ко финансира његове активности. Нема одговора ни на питање да ли су Грађанске иницијативе, поред регистрације сајта и организационе подршке, учествовале и у финансирању оснивања и рада ПроГласа, као ни да ли су за то коришћена средства донатора ГИ.

Политика под плаштом „грађанског“

Случај ПроГласа и његових нетранспарентних веза са Грађанским иницијативама указује на све присутнију појаву да се политика у Србији води из сенке, док се јавности нуди наратив о „грађанском активизму“. Управо та непрозирност, а не прокламоване европске вредности, највише говори о стварним намерама оваквих структура и начину на који се троше средства намењена јачању демократских и институционалних капацитета земље.

Курир