Италија корак ближе увођењу хемијске кастрације за силоватеље и педофиле

Италија је последњих дана у центру пажње због иницијативе која отвара једно од најосетљивијих питања савремене казнене политике: да ли држава има право да, у име заштите друштва, иде корак даље у кажњавању силоватеља и педофила.

Италијански парламент подржао је покретање процедуре која би могла да доведе до увођења хемијске кастрације као једне од мера за осуђене починиоце најтежих сексуалних злочина. Реч је о терапији која подразумева употребу лекова за смањење сексуалног нагона, а која би, према најавама, била добровољна и временски ограничена.

Иницијатива је потекла из редова странке Лига, чланице владајуће коалиције, која већ дуже време инсистира на политици нулте толеранције према сексуалном насиљу. Лидер странке Матео Салвини поручио је да друштво мора јасно да стави до знања да за силовање и злостављање деце не постоји оправдање.

Безбедност или опасан преседан

Влада премијерке Ђорђа Мелони ову тему посматра као део шире расправе о безбедности и заштити најрањивијих. У том контексту, хемијска кастрација се не представља као освета, већ као средство превенције и покушај да се смањи ризик од понављања кривичних дела.

Ипак, иницијатива је одмах изазвала поделе. Опозиција и део стручне јавности упозоравају да се оваквим мерама опасно приближава граници мешања државе у телесни интегритет појединца. Критичари истичу да ефикасност хемијске кастрације није недвосмислено доказана и да она отвара озбиљна етичка и правна питања.

С друге стране, заговорници мере одговарају да право на телесну неповредивост не може бити важније од заштите потенцијалних жртава. По њиховом мишљењу, добровољност и медицински надзор представљају кључну разлику у односу на класичне казнене мере.

Европска дилема

Италија није усамљена у овој расправи. Сличне мере већ постоје или се разматрају у више земаља, а питање хемијске кастрације годинама дели европску јавност. За једне, то је нужан одговор на злочине који остављају трајне последице. За друге, опасан преседан који мења саму логику кривичног права.

За сада је извесно само да је Рим отворио расправу која неће брзо бити затворена. Она превазилази оквире једног закона и тиче се ширег питања — где су границе државне моћи и како друштво балансира између казне, превенције и људских права.