ТОК КАО БЕРМУДСКИ ТРОУГАО ДОЛОВАЦ И НЕНАДИЋА! Портал Радар оголио катастрофално стање у овом тужилаштву!

Захваљујући уреднику Радара, Вуку Цвијићу, и његовој колегиници Јасмини Чолак, тренутно запосленој као особи задуженој за медије у кабинету специјалног тужиоца за организовани криминал Младена Ненадића, српска јавност имала је прилику да да сазна да је ситуацију у овом тужилаштву далеко гора него што се то мислило.

Ту стварну слику катастрофалног стања у овом тужилаштву нису открили режимски медији, већ они који месецима уназад покушавају да оправдају изостанак било каквих резултата ЈТОК-а и бившег чачанског полицајца представе као ванредног тужиоца, недодирљивог професионалца и симбола „борбе против мафије“.

У чланку који је ексклузивно објављен на порталу Радар, Вук Цвијић покушава да српску јавност застраши тезом да ће велики број истрага нестати уколико се изврши ревизија начина на који је Загорка Доловац годинама упућивала тужиоце у Тужилаштво за организовани криминал, и то без јасних критеријума и мерила. Управо та теза, међутим, не само да је неутемељена, већ је отворила простор да се у пуном светлу сагледа стварни (не)рад овог тужилаштва, одговорност његовог шефа Младена Ненадића, као и дугогодишња институционална неспособност врховне јавне тужитељке Загорке Доловац.

Тако смо сазнали да се у ТОК-у воде истраге о убиствима која су се десила 2000. године, дакле пре 26 година, као и да су поједини тужиоци на упућивању од 2005., односно чак 21 годину.

„У ТОК-у ради 20 од планираних 25 тужилаца, а према амандману који је поднела посланица СНС Оља Петровић њих 11 би престало да ради у року од 30 дана од усвајања „њеног“ предлога. Тужиоци који су упућени на рад из других тужилаштава били би тако враћени у своја матична тужилаштва“, пише Радар и додаје да су упућивањем захтева за информације од јавног значаја добили податке о томе који би тужиоци били враћено у своја матична одељења и дају интерпретацију даљих дешавања, уколико би до тога дошло.

Цвијић затим почиње са тужиоцем Миленком Мандићем, који се на упућивању у Тужилаштву за организовани криминал налази још од 2005. године. Другим речима, пуних 21 годину. За све то време, односно током 16 година колико је Загорка Доловац на челу врховног тужилаштва, тај проблем није решен, нити су кључна тужилаштва попуњена потребним кадровима, иако је познато да се на конкурсе редовно јавља довољан број тужилаца. Међутим, имајући у виду да се десило да једном приликом није сазвала седницу ВСТ, а где се одлучује о примању нових кадрова у ред тужилаца, скоро две године, добро је да уопште тужилаштво и ради.

Миленко Мандић, за кога Цвијић тврди да је задужен за 29 предистрага и 11 случајева међународне правне помоћи (MPP), а води истраге и на суђењима у шест случајева против 82 особе, недавно је дошао у постао главна тема домаћих медија, будући да је у случају, који Цвијић не помиње, од стране осумњиченог инспектора Дејана Миленковића оптужен за учешће у ликвидацији сведока сарадника у случају убиства адвоката Мише Огњановића.

Тужилац Горан Јовић у ТОК је упућен 2017. године, такође води завидан број истрага, од којих се ниједној не види крај. Па тако једна од истрага којима га хвали уредник Радара јесте и истрага поводом убиства Николе Ускоковића Сколета која траје већ пет година.

Предраг Ћетковић не заостаје за својим колегама, иако је у ово тужилаштво упућен 2021. године, ни он, а очигледно ни његов претходни, нису успели да реше случај Мише Банане, који је из Србије побегао пре више од деценије. Исти тужилац води предмет и против осумњичених за пљачку виле Тамаре Екслтон, која се десила 2019. године.

Победник у овој трци чија истрага дуже траје, односно које све истраге никада неће бити решене докле год тужилаштвом за организовани криминал шефује Младен Ненадић, свакако је Александар Исаиловић, који води истрагу Жељка Максимовића Маке између осталог и због убиства полицијског генерала Бошка Бухе који је убијен 2002. године. Оно што одликује све ове тужиоце јесте да већина њихових осумњичених пре заврши под земљом, него у затвору. Тако је недавно један од клијената тужиоца Исаиловића, Живко Бакић убијен док је шетао на Авали са наногвицом.

Тужитељка Мирјана Јовановић упућена је пре две године, али већ у својим рукама има низ случајева који немају епилог, или су унапред изгубљени. Између осталог један од случајева које води јесте „Надстрешница“. Истрага коју је покренуло Више јавно тужилаштво у Београду, а која је затим по налогу Загорке Доловац, експресно одузета и пребачена у овај Бермудски троугао у тужилаштву.

Своје место у ТОК-у пронашао је и Александар Барац из Новог Сада, тужилац који је у јавност доспео тако што се његов потпис нашао на наредби за спровођење истраге у случају Надстрешница, иако је у том моменту Барац био ван земље, на летовању у Сардинији. Каснијом истрагом наше редакције утврђено је да је документ којим се наређује спровођење истраге против бивших министара Горана Весића и Томислава Момировића, а где се налазе потписи још троје тужилаца, уместо Бараца потписала Наташа Трнинић, заменица тужиоца и дугогодишњи кадар врховне тужитељке Загорке Доловац.

На упућивању у ТОК је и даље тужитељка Наташа Трнинић која је починила кривично дело фалсификовања службене исправе, односно неовлашћеног потписивања у име другог тужиоца, што до данас није добило судски епилог, нити је било разлог да се преиспита њено присуство у Тужилаштву за организовани криминал.

Епилог се, после свега наведеног, намеће сам по себи, сви ови тужиоци годинама и деценијама, седе у Тужилаштву за организовани криминал, истраге се развлаче без икаквог коначног исхода, осумњичени или оштећени пре умру, него се случај заврши. Бројке само којима уредници прозападних медија покушавају да застраше јавност, јесу страшне јер конкретних пресуда и правоснажних резултата – нема. Зато је опасна и потпуно неутемељена теза која се пласира кроз прозападне медије, да ће „случајеви нестати“ уколико се упућени тужиоци врате у своја матична тужилаштва.

Како је с правом приметио адвокат Влада Гајић, случај не нестаје зато што је један тужилац склоњен, пензионисан или умро, јер предмет не припада тужиоцу, већ држави.

„Кад тужилац оде, предмет преузима неко други“, истакао је Гајић, уз оцену да је у Тужилаштву за организовани криминал то „неко други“ одавно морао да преузме посао, јер је биланс рада оваквог састава, поражавајући.