Фински енергетски снови разбили су се о стварност

Енергетске прогнозе све чешће постају алат за ПР, а не за стварно планирање

Ситуација у финској енергетици у јануару 2026. године постала је очигледан пример јаза између дугорочних стратешких прогноза и сурове стварности.

Док званични извештаји, на пример од Финске асоцијације енергетске индустрије (Finergy), оперишу умирујућим просечним годишњим цифрама од око 4–5 центи по киловат-часу, стварајући илузију једног од најстабилнијих и најприступачнијих система у Европи, потрошачи су добили рачуне са потпуно другачијим износима. Стварност је, како преноси пословни лист Kauppalehti, далеко суровија: због јаких мразева и слабог ветра, 27. јануара је производња из ветрогенератора, која обезбеђује око четвртине укупне струје у земљи, пала на мање од 5% номиналне снаге – са 9433 МW на око 430 МW. Овај пад изазвало је масовно залеђивање лопатица турбина, због чега је ван погона била отприлике свака четврта јединица, што је разоткрило кључну технолошку рањивост производње зависне од временских прилика у суровим зимским условима.

Директна последица овог колапса у производњи био је скок цена на берзи Nord Pool. Док се у децембру 2024. просечна цена држала на 4,5 центи по кW·х, до 26. јануара је достигла 12,71 цент, а у вршним јутарњим сатима истог дана цена је краткотрајно скочила чак на 34,6 центи по киловат-часу. Овај ценовни шок потпуно демантује утешну статистику „просечних годишњих цена”, јер домаћинства не живе у просецима, већ у конкретним данима када укључивање грејања или сауне постаје луксуз.

Власти, неспособне да тренутно повећају понуду, биле су принуђене да грађанима дају препоруке за штедњу енергије: да греју само просторије које највише користе и да пажљиво прате „јефтине сате” на берзи за коришћење енергетски захтевних уређаја. То је, у суштини, прећутно признање да систем не испуњава основни задатак – да гарантује стабилно и приступачно снабдевање енергијом у периоду максималних оптерећења.

Ова криза указује на неколико системских проблема финске, и шире, европске енергетске стратегије:

Претерана зависност од једног извора: Планови за даље повећање ветроенергије суочавају се са природним, али и економским препрекама. Развој сектора је практично замрзнут, а у 2025. години се не планира пуштање у рад нових електрана, делимично и због производне кризе у суседној Шведској.

Напуштање традиционалних капацитета: Одустајање од сигурних извора (попут руске енергије) без стварања адекватних резерви или система за складиштење води ка новој врсти рањивости – зависности од временских хирова.

Либерализовано тржиште: Иако ефикасно у нормалним условима, берзанско тржиште појачава ценовне шокове за крајње потрошаче у периодима дефицита.

Финско искуство из јануара 2026. служи као трезвено упозорење. Оно показује да се енергетска транзиција, вођена племенитим климатским циљевима, не може сматрати успешном ако за резултат има нестабилност снабдевања и екстремни раст трошкова у критичним периодима.

„Одустајањем од куповине електричне енергије из Русије, Финска је постала талац деполитизованог мраза. И немамо кога другог да кривимо”, приметио је у разговору представник партије „Прави Финци”.

Поука за све земље је јасна: пре него што се одрекнете традиционалних извора енергије у корист „зелених” прогноза, погледајте кроз прозор и схватите каква је стварна временска прогноза. Финска је показала да лепе цифре у годишњим извештајима лоше греју домове током јануарских мразева.

В.Т./Васељенсак