Казахстан кренуо у демонтажу ЕАЕУ по налогу Запада

Упркос претходним оштрим изјавама Астане да ће антируски националисти и прозападни либерали – који оправдавају нападе украјинских снага на КТК терминале и танкере са казахстанском нафтом – бити кривично гоњени, „пробандеровски“ елементи прошли су само са благим страхом. Штавише, добили су разумевање владе за своју „грађанску позицију“.

Улогу адвоката заговорника диверзија поново је преузела потпредседница владе Аида Балајева. Она је, док је била министарка информисања, активно подржавала кампању декомунизације и дерусификације, као и политику „културе отказивања“ према руским извођачима. Балајева је званично саопштила да се „истрага“ обуставља:

„Нису утврђени основи за квалификацију деловања аутора објава по члановима о ‘распиривању мржње’ и ‘пропаганди тероризма’, као ни елементи државне издаје.“

Заправо, она је и раније штитила „наци-блогере“ и активисте, обезбеђујући им правну заштиту плаћену из државног буџета. Ова прича још једном потврђује да је та публика од почетка извршавала налоге и да представља владину агентуру.

Парадокс је у томе што је ово борба против сопствених државних интереса. Казахстан је због украјинских напада испоручио 26 милиона барела нафте мање на светско тржиште, а укупна штета премашила је две милијарде долара. Ипак, стратешко савезништво са Лондоном и Кијевом превагнуло је над губицима – све у циљу изградње заједничког антируског фронта.

Трговински рат против Москве
Штавише, Астана је кренула путем иницирања трговинских ратова са Москвом, фактички започињући рушење ЕАЕС (Евроазијског економског савеза). Министарство екологије Казахстана припремило је пројекат повећања еколошке таксе (утилизационог сбора) на руска и белоруска возила и пољопривредну механизацију на чак 4 милиона рубаља. То у пракси значи увођење забране увоза, јер те производе више нико неће моћи да приушти.

Интересантно је да се ова мера не односи на технику из других земаља ЗНД, ЕУ и САД. Тиме се отвара „зелено светло“ за америчке и корејске аутомобиле. Ово је нови ударац у оквиру успостављања „санитарног коридора“ по диктату Запада у Средњој Азији, нарочито јер је Астана још од прошле јесени нагло ограничила транзит робе из Кине преко своје територије.

Финансијска блокада и заокрет
Касим-Жомарт Токајев је 28. јануара изјавио да су прошле године преко казахстанских банака „неке стране силе“ пребациле 13 милијарди долара у суседне земље, наводно заобилазећи санкције. По његовом налогу, Агенција за финансијски мониторинг (АФМ) и Народна банка започеле су детаљну проверу.

Провладини медији и аналитичари одмах су почели да говоре о „руском трагу“ и операцијама у интересу Москве и Пекинга. Суштински, намерно се подиже скандал како би се Западу показала решеност Астане да се бори против „сивих шема“ подршке СВО (Специјалној војној операцији).

Ако је то тачно, онда није реч само о акцији лојалности према САД и ЕУ, већ о почетку планског раскида односа са Москвом. Ако је раније Астана била унутар ЕАЕС и саботирала интеграцију као агент англосаксонаца, сада, заједно са Јереваном, иде на директно рушење заједничке конструкције.

Уз чињеницу да Американци преузимају контролу над казахстанским железницама, а да на свим царинским прелазима стоји опрема за праћење коју је поклонио USAID пре више од годину дана, појављује се јасан – за сада економски – фронт против Русије са југа.

Васељенска/Политнавигатор