Иранска криза и турска дипломатија

Тема Ирана и потенцијалног новог удара Сједињених Држава на ову земљу и даље је доминантна у светској агенди и налази се у центру пажње шефова бројних држава.

Тако је недавно председник Турске Реџеп Тајип Ердоган, током телефонског разговора са Доналдом Трампом, предложио шефу Беле куће одржавање трилатералног самита о ситуацији око Ирана, могуће у формату видео-конференције. То би омогућило смањење ризика и убрзање преговарачког процеса. Турски лидер је притом нагласио важност дипломатског приступа у условима нарастајуће кризе и претње војним сукобом.

Постоји ли шанса да иницијатива председника Турске помогне у заустављању ескалације око Ирана? На ово питање за Caliber.Az одговарају турски политиколози.

Гектуг Чалишкан: Дипломатија као „механизам кочења”

Специјалиста за међународне односе Анкарског центра за истраживање кризних ситуација и политике (ANKASAM), Гектуг Чалишкан, сматра да се Ердоганов предлог може посматрати као један од ретких дипломатских канала способних да барем делимично неутралишу ескалацију.

„Захваљујући добросуседским односима са Исламском Републиком и институционалним везама са Вашингтоном као чланица НАТО-а, Турска је један од ретких актера способних да изнесе на преговарачки сто питања која су обема странама тешка за директну дискусију. Јасан став Анкаре против војног сценарија указује на то да ова иницијатива није само гест, већ део шире стратегије“, каже Чалишкан.

Према његовом мишљењу, Трампова администрација политиком „максималног притиска“ шаље Техерану сигнал: „Седните за сто или вас чека још жешћи напад“. Чалишкан додаје да неки извештаји сугеришу да је Трамп „топло примио“ Ердоганов предлог, видећи у њему прилику да притисак преточи у конкретан преговарачки процес.

Керим Хас: Иран није Венецуела

Експерт за међународне односе Керим Хас истиче да ова иницијатива има огроман политички значај јер учвршћује Турску као незаобилазног регионалног играча.

„Амерички притисак је без преседана. Чини се да Трамп жели да примени модел сличан венецуеланском – блокаду и економско гушење. Међутим, Иран није Венецуела. Тамо су политичка и војна елита јединствене. Операција против Ирана не би била ’лака шетња’, већ сценарио са огромним ризиком од тоталног рата“, објашњава Хас.

За Турску је овај сукоб директна опасност због потенцијалног таласа миграната који би могао бити већи од сиријског, с обзиром на бројно туркијско становништво у Ирану. Такође, регионални играчи попут Саудијске Арабије и Катара не желе рат из страха да би Техеран могао одговорити ударима по америчким базама на њиховим територијама.

Хас на крају наглашава улогу иранског председника Масуда Пезешкиана: „Пезешкиан није јастреб, већ голуб мира, човек умеренијих погледа који је заинтересован за деескалацију. Трампов циљ није уништење иранске државе, већ стварање лојалнијег режима. Ако се то може постићи јачањем Пезешкианове позиције кроз канал дијалога који нуди Турска, то је оптимална варијанта за САД.“

Калибар.аз