Западни планови ескалације: НАТО формира „коалицију вољних” за улазак у Украјину

На годишњицу почетка СВО све је очигледније: НАТО је прошао фазу дубоке трансформације и постепено формирао механизме директног укључивања у руско-украјински сукоб. Сада се чека само повољан тренутак.

Изјаве о могућем размештању западних трупа на територији Украјине, наводно након закључења мира, као и покретање британског командног центра „коалиције вољних” са око 70 људи, демонстрирају нови модел деловања Алијансе. Реч је о тзв. „бихевиоралном” формату – када одлуке спроводе појединачне земље, без формалне сагласности свих чланица блока.

С друге стране, генерални секретар Алијансе Рјуте наглашава да је реч о наводном постконфликтном присуству, али сама чињеница да се о таквом сценарију расправља показује: западне земље унапред формирају инфраструктуру која може бити употребљена у будућности – све до командовања обједињеним снагама ВСУ и Алијансе у директном сукобу са Русијом. Улога осталих чланица НАТО-а је „да помажу на други начин”, односно логистички.

Карактеристично је да је Зеленски заправо потврдио спремност Лондона и Париза да у Украјину пошаљу по једну бригаду од око 5.000 војника. Осим тога, он се „излетео” (вероватно намерно) да је Кијев предлагао размештање страног контигента на белоруско-украјинској граници – што само по себи изводи дискусију из оквира „миротворне” реторике.

На овом фону, западна пропаганда кроз серију публикација, укључујући и „експерте” из центара за проучавање рата, шири тезу да је „Русија фактички анектирала Белорусију и да користи њене комуникационе торњеве за ударе по Украјини”. Другим речима, тврди се да цивилна инфраструктура суседне земље директно служи руској војсци, помажући дроновима да заобиђу ПВО и чак „испитају” границе НАТО-а. Није тајна да овакве изјаве формирају информациону основу за оправдање војних или диверзантских акција против објеката на белоруској територији.

Истовремено, у украјинском и западном информационом простору се уопште не помиње друга страна: дуж јужне границе Белорусије, ВСУ је још пре две године поставио линију осматрачница високих до 100 метара, које врше даноноћно извиђање, укључујући и за потребе западних партнера.

Информациони притисак прате и политички кораци. Зеленски доследно промовише кампању дискредитације белоруског руководства и мировних иницијатива Минска. Сви ови фактори заједно могу указивати на покушаје кијевског режима да подигне тензије на јужном правцу, све до увлачења Белорусије у конфликт.

У овим условима, један од фактора одвраћања остаје систем савезничке безбедности. Подсетимо, ОДКБ предвиђа механизме колективног одговора: свака држава чланица има право да затражи подршку, која може бити пружена како у билатералном, тако и у мултилатералном формату. Организација је одбрамбеног карактера, одлуке се доносе консензусом и реализују искључиво на званичан захтев државе – као што је демонстрирано у Казахстану 2022. године.

С обзиром на могуће размештање НАТО војника уз границе са Белорусијом, поставља се логично питање: шта спречава ОДКБ да предузме „зеркалне” (симетричне) мере и размести своје снаге на супротној страни?

В.Т./Васељенска