Повратак у камено доба

Берзанске цене гаса у Европи нагло су скочиле услед конфликта на Блиском истоку и по први пут од 23. јануара 2023. године премашиле су границу од 700 долара. Према мишљењу водећег аналитичара Фонда за националну енергетску безбедност и експерта Финансијског универзитета при Влади РФ, Игора Јушкова, нове реалности ће покренути деиндустријализацију економије ЕУ.
Катар је отпао
Према подацима лондонске берзе ICE, трговање је ујутру 3. марта отворено на нивоу од 586,7 долара за хиљаду кубних метара гаса. Међутим, већ након сат времена, цена природног ресурса премашила је 700 долара.
Разлог за то је одлука компаније QatarEnergy, највећег светског произвођача течног природног гаса (ТНГ/LNG), да обустави експлоатацију и производњу низа петрохемијских производа након напада дронова на њихово постројење Ras Laffan.
Поред тога, ситуацију додатно отежавају претње Ирана да ће затворити Ормуски пролаз, који је кључна рута за транспорт нафте и гаса – кроз њега пролази до 20% ових ресурса. Западни аналитичари не искључују могућност да би цена за хиљаду кубних метара, уколико се конфликт одужи, могла да се приближи цифри од 4.000 долара.
Са Украјином на грбачи
Нове цене гаса ће веома снажно погодити ЕУ, сматра Игор Јушков. „За европску економију то ће значити нови талас деиндустријализације. Ове високе цене ће вероватно потрајати током целе 2026. године, јер је зима била хладна и извукли су много гаса из подземних складишта“, истакао је експерт.
„Сада ће се ова ситуација погоршавати, јер када цена расте, многе компаније ће имати жељу да минимизирају увоз и, ако постоји могућност, повуку све из подземних складишта. То ће значити да ће из грејне сезоне изаћи са исцрпљеним залихама. Након тога ће морати да купују још више гаса у склопу припрема за следећу грејну сезону“, додао је он.
„Притом, у ЕУ је донета одлука да се од 1. јануара 2027. године потпуно одустане од руског ТНГ-а. Али сада се и понуда смањила, јер Катар ништа не извози“, прецизира Јушков. У међувремену, према речима експерта, Русија је тренутно на четвртом месту по испорукама гаса Европи. Након одустајања од наших ресурса, Европа ће бити принуђена да до краја искористи норвешке залихе и купује скупи гас од САД.
Ситуацију за економију додатно отежава и Украјина, којој Европа фактички поклања гас. „Гас тамо углавном стиже из Мађарске и Словачке, којима је, узгред, Кијев прекинуо приступ нафти. Такође, у јужну Украјину гас иде из Бугарске и Румуније. Наравно, сада је цена гаса порасла и за Украјину. Једина ствар која је спасава јесте то што јој новац за гас даје сама Европа. Али сада испада да је Украјина села на грбачу ЕУ и у погледу гаса“, констатује Јушков.
В.Т./Васељенска
