Илија Петровић: Философање, економање, безобразовање…

Како је ових дана, ни сам не знам откуд баш он, Ацо Ђукановић, брат Милов, “тумачио” некакву главну улогу по разним порталима, или сајтовима, запитах се није ли им у сродству онај Владимир (1979) познат ми из политике. Скокнем зато до Угла (по енглески: Гугла) где се зна све, кад тамо -    у великим количинама – Владимир Ђукановић (1972), “српски вук с Волстрита… српски филозоф с Волстрита… финансијски стручњак, консултант, брокер и инвеститор… студирао филозофију и економију, спајајући рационално и промишљено са питањима смисла и етике…”

Заинтересујем се за понешто од тога, највише за етику, понајмање за инвестирање јер се најчешће питам да ли ћу до пензије следећег десетог успети да коју цркавицу уложим у килу-две јогурта и неко парче хлеба. Белешкарећи збрда-здола, онако како се и са Волстрита гледало на (не)прилике светске, посебно србске, наиђем и на вест којом су Б92 и НИН, 5. или 6. септембра 2002. године, под насловом “Они ће променити Србију”, представили “десеторо младих људи који и знају и хоће и могу да учине да живимо боље, међу њима и Владимира Ђукановића”:

“Уз призвук цинизма, могло би се рећи да је захваљујући великој емиграцији младих људи током последњих десет година Милошевићевог режима, пуно деце из Србије стекло знања и искуство на престижним факултетима и компанијама у свету”.
То ме подсети да сам пре тридесетак година записао како је од    1991. до 1995. године, током Рата за крајишку независност и Рата за Републику Српску, у којима је, према неким проценама, учествовало преко 70.000 добровољаца, избегло из Србије око 300.000 младих људи, називаних онда “најкреативнијим делом српског народа”. Знамо ли да је у србским ослободилачким ратовима 1912-1918. године, у време кад је морал србског народа био онакав каквим бисмо желели да данас сматрамо сопствени морал, у добровољце је кренула нека хиљада више од наведених “креативних бегунаца”, истинитије: издајника!
“Српском филозофу с Волстрита” то је лако било оправдати:

“Мени са 19 година се није свиђала држава Слобе Милошевића. Била је одвратна… све док та држава таква каква је, мене та држава не занима, то може да ми буде отаџбина сто пута… Ало, бре, имамо гомилу лудака у нашем јавном дискурсу у Србији, па то се незна ко је глупљи и необразованији… а о неком образовању и извлачењу аргумената из научних чињеница, о томе да се и не говори…”

Кaд је већ тако, избор му није био тежак:    на самом почетку 1991. године, кренуо је у загрљај онима, међу њима и Америци, који су извршујући дванаест и по векова стар ватикански налог о уништењу србског народа, почетног народа мајке, творца људске цивилизације чији је језик, србски, био језик-мајка, пожурили да признају ватиканске штићенице Словенију и Хрватску – управо отцепљене из броЗЛОвске Југославије. То не само као увод у америчку “дипломатску” и оружану потпору усташкој Хрватској да пре тридесет и неку протерају 800.000 Срба из Србске Крајине и Хрватске, већ и као корак ка десетој години “Милошевићевог режима” јер је баш онда, у тој години    (марта 1999), она злочиначка руља од безмало двадесет чланица Северноатлантског пакта – и она под америчким предводништвом – кренула у необјављени рат против Срба, што је, како видимо, Владимиру Ђукановићу била лепа прилика да са “пристојне” даљине,    са Волстрита, посматра како се његови амерички домаћини труде да својим богатством униште или бар окупирају Србију “успутно” је бомбардујући осиромашеним уранијумом.

То пробно, не би ли се видело шта чека Русе, од старине србско племе – словенско је измишљено тек 491. године. За Енглезе (и Амере који се споразумевају енглески), Русија је Раша, исто што је Рашка за Србе, а Грци, они у чије време није ни било Енглеза, Рашане су звали Трачани. И не само Грци, и византијски извори с почетка 15. века називају Србе Трачанима.
ВлаСтрит ће ту “бомбардну” активност оправдати сопственим “знањем” да је “Балкан тамни вилајет, био и остао. Овде са Запада протутње разни интереси, разне службе овде долазе, а ми смо у суштини били и остали најбеднији део Европе”. Каже тако имајући у виду ниво и количину сопствене бедастоће у укупној европској јаловости. “А све је врло једноставно: не разумемо како свет функционише. И зато сваки пут када неко овде протутњи, они нас прегазе, ми изгубимо много становника, што кажу ускурчимо се ничим изазвано, зато што немамо информацију шта је са друге стране. И нисмо у стању да преговарамо са тим људима. Да ли ће се то променити? Сумњам. Увек је било тако, и увек ће бити тако”.

Можда због тога што је Србија “социјална држава. Имамо субвенционисану струју, имамо субвенционисану храну, имамо стопостотно субвенционисано образовање… Образовати твоје дете на Београдском универзитету без да даш један динар огроман је луксуз за једну државу… Америка то може, али она то не ради… А једна Србија сматра да то себи може да приушти”.
Биће да то Владимиру са Волстрита није познато, али су Срби племенит и частан народ и, без обзира на то да ли се изјашњавају као атеисти или како друкчије, дубоко верујући.

Срби, бар онај њихов део коме је Отаџбина Једна и Једина а не “стопутна” као што је то Владимиру Стритном, добро знају за библијски наук да ће грехови отаца пасти до деветога колена и они се врло труде да неким својим личним грехом не оптерете своје ближе или даље потомке; ако им већ у наслеђе не могу оставити некакво велико материјално богатство, понајмање је потребно да их “задуже” проклетством.

Биће да баш због те забринутости за своје потомство, Срби и у свом личном сећању и у народном памћењу чувају називе својих девет предака: од оца, деде и прадеде, преко чукундеде, наврндеде и аскурђела, све тамо до кунђела, курлебала и сукурдола.
Остали свет не познаје такву библијску и родбинску везу предака са својим потомцима, а нарочито то није познато Американцима.

Но, ако Американци то није умео довести у везу са “питањима смисла и етике”, не значи да се библијска клетва не односи и на њих и њихове грехе. Данашњи Американци су добрим делом потомци најразноврснијих моралних безнадника и европског људског отпада (што не значи да у тој старој Европи није остало довољно отпада да се данас прикључи Американцима у њиховом злочину), од Колумбових дана па надаље, оних које радо називају “пионирима” заборављајући при томе да су ти “пионири” својим злочиначким деловањем уништили барем три изворне цивилизације такозваног Новог света: Индијанце, Маје и Инке.

А касније, међусобно се убијајући у борби за материјална богатства, и од времена Џеферсонове Декларације о независности (1776) водећи по свету можда и двестотинак “локалних” ратова не би ли остварили нешто “глобално”, деловање америчких вођа, и оних видљивих, и оних из сенке, и њихових једномишљеника – било је условљено генетским наслеђем, односно тешким гресима предачким, родитељским и личним. Чинећи нове злочине, они су своје потомке додатно задуживали, а задужују их и данас – нарочито данас -    несрећом и неморалом, бешчашћу и нељудскошћу.

И чиниће то све док такозвана америчка цивилизација, изопачена и сумрачна у свом “америчком сну”, не буде изопштена на оном пространом северноамеричком острву између Атлантика и Пацифика, да се тамо угуши у трулежи сопствених грехова и моралног безнађа.

Док се тако нешто не догоди, ВлаВол ће у “Независним новинама” (11. март 2025) “предвидети да ће западни Балкан”, за неким тамо Западом “увек каскати 20-25 година. Ништа се неће променити. Било је тако 200 година, биће и наредних 200 година. Једноставно, друга је култура, други менталитет, нисмо фокусирани на посао. То је сасвим ОК, није нека драма не бити најбогатија држава и каскати за светом. Технолошки смо слаби, институти који постоје у државама западног Балкана су у режији државе, све је млаћење празне сламе… Европа већ каска 20-30 одсто за Америком, а камоли ми”.

То је тако јер “нисмо у стању да преговарамо са тим људима… Због чега? Зато што је наш начин образовања катастрофалан. Ја вам тврдим да је много паметније да вам дете не иде у средњу школу, факултет. Треба да учи од паметнијег света, проћи ће боље у животу… Погледајмо тестове знања и образовања наших средњошколаца у последњих десет година. Видећемо истинску катастрофу. Али ми смо увек били бедно образовани…”

Чудо невиђено! На време, са деветнаест година, схватио је да “ми нисмо европски народ. Ми смо Срби…. Погледај Југославију, само Тито није се прикључио ни једнима ни другима. И ми треба такви да постојимо… Када су осамдесетих година ови наши идиоти од Вардара до Триглава требали да одраде реформе нису реформисали… Тако је Југославија пропала, јер није била у стању да се реформише”.

Да не би пропао као Југославија, ВолВлад је за портал “Мондо” (22. септембра 2022) објаснио смисао сопствене “реформе”: у Америку је отишао јер су му“главни мотив” биле “паре”. Да не би остало само на “реформи”, порталу “Бизнис” признао је (1. августа 2022) да му живот у Америци није био лак, али оно што га је терало да све то издржи, био је “новац. Само новац. Нисам имао друге мотиве. Да није било новца не би ми пало на памет да седим тамо… У бизнису сам због новца а не због изазова… Није мене никада каријера занимала, мене је искључиво новац занимао. Каријера се десила случајно као узрок моје жеље да имам неки капитал и живим лагодно. Тамо се ради три пута више. Ми смо јако лењи. Људи овде јако мало раде. Воде један комфоран живот, мама, тата, баба, село…”

Да се не ради “више”, не би му се дало да стекне капитал, да нема капитала не би имао моћ, макар толику да посвршава тамо неке високе школе. “Ја сам студирао на једном факултету, али сам студирао и економију и филозофију. Моја вокација је филозофија, а не економија, коју не сматрам науком… то је друштвена дисциплина у којој нема јасних правила… ја се држим искључиво тврдих наука: математике, физике и хемије”, нарочито математике, не би ли што лакше пратио прилив новчаних средстава, камате, улагања…

Чудно, заиста, момка је “искључиво новац занимао”, али “вокација му је филозофија”. Да није тако, не би му кључна реч у целој причи било образовање, те је одлучио да се врати у Србију, “зато што је овде живот пет пута бољи и пет пута јефтинији…    Наравно да је сада овде неки хаос не би(х) се вратио. Али није”.

Повратак у Србију и “фокус на едукацију, савјетовање и локалне пројекте показали су да за њега каријера није циљ сама по себи, већ средство да инспирише, пренесе знање и створи трајни утицај. Породица, лична дисциплина и страст према писању обликовали су његов приступ животу и раду, показујући да успјех долази из балансирања професионалног изазова и унутрашње сврхе”.

О каквом се балансирању ради, видљиво је из његове “медитативне философије” образложене порталу “Експрес.нет” (2. март 2026), по којој је “највећи српски проблем дуго образовање… Ја вам тврдим да је много паметније да вам дете не иде у средњу школу, факултет, треба да учи од паметнијег света. Проћи ће боље у животу… Погледајмо тестове знања и образовања наших средњошколаца у последњих 10 година. Видећемо истинску катастрофу. Али, ми смо увек били бедно образовани. Друга наша илузија је о квалитету српских факултета, нарочито ових државних. Људи, па то су епицентри непотизма. Тамо се катедре наслеђују. Тамо се издају лажне дипломе министрима, схватате… Зато што је држава неспособна. У држави седе политичари који су по дефиницији лопови, свакако… Схватате да држава у којој сте ви рођени – не постоји. Па шта очекујете од ове која исто има велику шансу да нестане. Морате да схватите једну ствар, државе су изузетно нестабилне и пролазни системи. И судбина сваке државе је да нестане”.

Каже тако, али му не смета да констатује како су “неке земље из бившег СССР-а и сфере његовог утицаја направиле озбиљан економски и друштвени напредак”, за пример узимајући Пољску која се “обрачунала са својом прошлошћу. Похапсили су мање-више све комунисте и забранили им да се баве политиком”. То и тако за разлику од Србије у којој “и даље имамо СПС (која је) прокомунистичка партија” и, наравно, Русије која је “и даље крш, зато што је обична диктатура… За људе у Србији који су проевропски оријентисани Русија пропада сваки дан… Исто тако проруски оријентисани људи, на пример, на Балкану, који су заљубљени у диктатора Путина, а нису прочитали ниједну руску књигу икада, они вас убеђују да Америка пропада сваки дан. То су вам најкласичнији примитивни наративи, људи који реагују емотивно, нису студиозни и у суштини они то причају из неких других интереса… Али узмимо случај НИС-а, где су Руси добили шут у дупе – због чега? Због наредбе Доналда Трампа. И ко је ту моћан? Америка је моћна. Америка је наметнула да и ми избацимо Русе. Зашто је то добро за нас, зато што Русија има обичну диктатуру и даље”.

Да ли баш због тога или нечега друго – питање је сад, мада нас ВладиСтрит уверава да је разлог томе што “наш народ има огромно самопоуздање без икаквог знања”.

Крупне речи, дабоме, али он и за њих има оправдање. “Погледајте Београдски универзитет. Ја бих га затворио да сам власт… Нама су мозгови испрани комунизмом… Еј, ти тераш децу да студирају идиотске основне студија… Како можеш да школујеш људе за друштвене потребе. Друштво има потребе за радном снагом… Господине, који си завршио факултет, ухвати се мистрије, ухвати се керамике. То треба данас”.

Каже тако, али је остало непознато да ли он, пошто је изучио два факултета, разликује керамику од мистрије. Но, то му не смета да очекиване читаоце својих “мисаоних деривата” подучи како “није ниједан наставник или професор дужан да васпитава вашу децу. Ако си створио уличног олоша и    малог преваранта, није задатак неког наставника да га мења, него да га образује. А ако је неваспитан и безобразан, онда га избаци из те школе… Скоро сам држао неко предавање на Коларцу и рекао сам оној деци – немојте да слушате своје родитеље, јер је велика шанса да су вам родитељи ретардирани. Да су изузетно неуспешни, да су им сви погледи на свет катастрофа и да стално чекају шта ће држава да уради… Српска држава је као мајка а ми смо деца наркомани”.

И томе подобно покушавајући да “широк спектар тема увек… осмисли кроз филозофске компаративне анализе” – најчешће с позивом на образовање, ређе “да инспирише, пренесе знање и створи трајни утицај”.

Барем као одговором на питање “шта предлажете човеку из Србије где да уложи свој капитал од 100.000, 200.000, 300.000 евра?

Само да га не уложи у Србију, то је најбитније. Опет Америка, на Запад. Улажите у системе где је прави систем чврст и капитална тржишта моћна, где су ваша права тамо законски регулисана. А када дођете у земље које су полудемократије и полукапиталистичке земље, као што су ове балканске, онда сваки политичар може да вас зајебава”.

Саветује тако, иако није остао тамо где су му права била “законски регулисана”, већ се вратио Србији – “тамном вилајету”, “најбеднијем делу Европе”, субвенционој земљи “бедно образованих” људи… -    у којој је “живот пет пута бољи и пет пута јефтинији”.

Да Србији прича о образовању не разабирајући разлику између школовања и образовања. И не знајући да је Марк Твен (1835-1910), амерички књижевник, “мајстор речи, хумора и дубоке животне мудрости”, баш због Владимира Ђукановића и његове безобразовности поручио:

“Не допустите да вас школовање омете у образовању”.

Или, како се то пре тридесет четири-пет година могло научити из једнога народног искуства описаног у левом горњем углу друге стране београдских “Вечерњих новости” – нема незналице као што то може бити школована незналица.

Споредно је што је незналица тамо представљена једном нешто грубљом речју.

Што има подоста оних који се одушевљавају Волстритским наклапањем, ништа чудно – сличан се сличном радује!

Илија Петровић/Васељенска