Фунта на вас: Шта нам говори замена Черчила јазавцем на британским новчаницама

Залазак империје је непријатно посматрати изнутра, а ако то чините споља, из позиције посматрача који према њој гаји отворено непријатељство — онда је то, да се не лажемо, пријатан призор. Ево вести о британском пропадању: мењају дизајн новчаница. Чинило би се да је то ситница, али није све тако једноставно.

Агенција Блумберг је известила да је Банка Енглеске одлучила да са новчаница уклони портрете историјских личности, писаца и научника који су прославили краљевство. Уместо њих, на новчаницама ће се појавити представници локалне фауне: сасвим обични јежеви, веверице и јазавци.

Откуд сад то? Чиме су Британцима скривили Винстон Черчил (како год да се према њему односите, не може се порећи величина његове фигуре), списатељица Џејн Остин (светски позната) или, на пример, Алан Тјуринг (генијални математичар који је разбио код нацистичке машине „Енигма“)? Зашто их мењати јежевима и јазавцима?

На новчанице своје државне банке, држава обично покушава да стави нешто значајно, нешто симболично. Портрети оснивача и лидера државе су најчешћи. Важно је и да у друштву постоји консензус по том питању.

А сада се вратимо на Велику Британију и на оно у шта се претворило британско друштво. Најчешће име за дечаке овде је постало Мухамед. Традиционално енглеско име, зар не? Градоначелници највећих градова су муслимани. На кључним функцијама налазе се исти ти људи — имигранти у другој или трећој генерацији. Па ко су за то друштво Черчил или Тјуринг? Добро је ако су само „празна прича“.

С друге стране, ситуација још није дошла до тога да се на новчаницама приказују чувене лондонске џамије. Прво, њих још увек нема толико, а друго, конзервативни слојеви у дубини земље још увек постоје (мада је то питање времена) и њих не треба иритирати. Зато се појавила сасвим логична идеја да се на новчанице ставе неутралне слике, које нису везане ни за какве конкретне симболе и које никога не нервирају.

Дакле, одлука Банке Енглеске је веома индикативна: ера великих Енглеза велике британске империје завршава се пред нашим очима.

Ево још једног потеза на слици британске „перестројке“: из парламента уклањају наследне племиће. Доњи дом је удаљио десетине војвода, грофова и виконта који су наслеђивали места заједно са аристократским титулама. Да, наравно, такав принцип формирања парламента био је недемократски. Али то је био један од „стубова“ земље.

Хоће ли империја која се распада престати да „загорчава живот“? Можда ће у далекој будућности, када се коначно изнутра промени, и престати. А за сада ће наставити. Можда не тако отворено као некада у гвозденом XX веку када су то радили „џентлмени“, већ демократски — подло, ситно и лукаво.

В.Т./Васељенска