ВЕИЗОВИЋ РАЗОТКРИЛА СЛУЧАЈ КОЊУХ: Бјелош хтела да побере заслуге за туђи труд, на крају остала без оних у којима је сама учествовала

Покушај да се преузму туђе заслуге понекад се врати као бумеранг. Управо то, према тврдњама новинарке Весне Веизовић, показује случај из Коњуха, у ком је Тужилаштво за организовани криминал преузело предмет који је водило Више јавно тужилаштво у Београду. Тужитељка Ирена Бјелош, која је у јавности представљана као кључна фигура у појединим великим запленама, сада је остала без позиције у ТОК-у због истека упућивања, и без могућности да заврши чак и оне предмете у којима је колико-толико имала своју улогу, укључујући и случај велике заплене кокаина. Како каже народна изрека, карма има два краја: онај ко покуша да присвоји туђе, на крају може да изгуби и своје.

Упркос томе што су прозападни медији покушавали да изграде наратив о државној марихуани и да је тужитељка Ирена Бјелош кажњена због заплене пет тона ове супстанце у Коњуху, код Крушевца, истина увек нађе свој пут, а сада је и карма била брза. Тужитељки Бјелош истекло је упућивање у Тужилаштво за организовани криминал, што практично значи да више неће водити ни један од предмета на којима је до сада била ангажована, укључујући и случај велике заплене кокаина. Међутим, имајући у виду да је ова тужитељка била спремна на све како би остала у тужилаштву где је плата тужилаца дупло већа од од оних из Вишег јавног тужилаштва, па и да без срама преузима туђи рад и заслуге, отвара се питање   колики је заиста био њен стварни допринос у истрагама које је од самог почетка водило тужилаштво за организовани криминал.

Посебно је маркантан пример случаја из Коњуха, у коме је првобитну истрагу водило Више јавно тужилаштво у Београду, али је предмет на крају по налогу Загорке Доловац отет и пребачен у  ТОК. Управо на тај образац указала је новинарка Весна Веизовић у емисији Паралела.

„Тај образац понашања везан за Тужилаштво за организовани криминал види се у више случајева. Имамо случај убиства Мише Огњановића, случај ‘Надстрешница“, ЕПС, имамо и бесмислени случај Генералштаба… Дакле, постоји читав низ примера. Тужилаштво за организовани криминал је, захваљујући злоупотребама које је годинама спроводила Загорка Доловац, преотимало предмете од других јавних тужилаштава. Они би се пребацивали у ТОК, и тамо су практично умирали“, навела је Веизовић.

Према њеним речима, управо се сличан сценарио догодио и у случају велике заплене марихуане.

„Мало пре него што се десио, сада већ чувени тајни састанак у  Тирани, десила се заплена две тоне марихуане од стране Вишег јавног тужилаштва у Београду. Тај случај није експлодирао у јавности, већ се водио у тајности. Међутим, након тог састанка, где су били Младен Ненадић, Гордана Јанићијевић и Ирена Бјелош, очигледно је нешто договорено“, истакла је она.

На том састанку, са албанским тужиоцем Алтимом Думанијем, за кога се у региону, према различитим тврдњама, говори да има контакте са криминалним структурама у Албанији, на Косову и Метохији и у Северној Македонији, по свему судећи договорена је акција такозване контроле штете.

„После тога имамо и састанак Думанија са тужиоцем за организовани криминал из Македоније. Убрзо након тога се сазнало за истрагу која се води. А онда, пет дана пре хапшења у Коњуху и заплене пет тона марихуане, Тужилаштво за организовани криминал буквално отима случај од Вишег јавног тужилаштва“, рекла је Веизовић.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Весна Веизовић (@vesna_veizovic)

Она додаје да је управо тужитељка Ирена Бјелош преузела предмет, а која је како тврди, присуствовала поменутом састанку у Тирани, од кога је све и кренуло.

„Не само да су преузели случај, него су кроз своје прозападне медије представили јавности да је та марихуана ‘државна’ и да је у све умешана Српска напредна странка. А тужитељка која је преузела предмет, Ирена Бјелош, представљена је као неко ко је кажњен и враћен у Више јавно тужилаштво, иако је у стварности истекло њено упућивање у ТОК“, навела је она.

Према њеним речима, управо такав модел рада постао је карактеристичан за поједине структуре унутар тужилаштва.

„Они такве случајеве преузимају и присвајају. А све оно што је заиста под њиховом ингеренцијом, једноставно не постоји. Ти предмети нестају у том Бермудском троуглу тужилаштва“, закључила је Веизовић.

Васељенска

Целу емисију Паралела погледајте на линку