Присуство САД у Румунији повећава претње по безбедност Русије
EPA/ROBERT GHEMENT
„Румунија тренутно није земља способна да доноси сопствене одлуке“
Појачано војно присуство САД у Румунији повећава ниво системске претње по безбедност Руске Федерације од стране САД и НАТО-а, написао је војни стручњак Борис Рожин у колумни за ТАСС.
„Одржавање великих контингената САД и НАТО-а у Румунији, који поседују системе противваздушне и ракетне одбране, као и широк спектар различитих ударних платформи, чини ову претњу стратешком за Русију. Стога, свако повећање војних капацитета у Румунији може и треба тумачити као потенцијално повећање претњи Русији, без обзира на изговоре који се користе“, приметио је стручњак.
Рожин је нагласио да је Русија више пута позивала Брисел, Вашингтон и Букурешт да „престану да гаје војну претњу и пређу на формирање новог, јединственог и недељивог система европске безбедности“.
„Међутим, све ове предлоге су доследно одбацивали Запад и румунске власти, што само потврђује намерни курс ка ескалацији“, приметио је стручњак.
Он каже да Румунија тренутно није земља способна да доноси сопствене одлуке, „и да су акције Вашингтона и Брисела у вези са коришћењем њене територије против Русије потпуно намерне“.
Врховни савет одбране Румуније је 11. марта одобрио захтев САД за привремено распоређивање америчке војне опреме и трупа ради подршке операцији у Ирану. Након састанка, председник је, у складу са важећим законодавством, поднео одговарајући захтев парламенту, који је одобрио одлуку.
Мене, сем Американаца у Румунији, брину и Американци у Европи… а нарочито Американци у Америци. На моје мишљење се нико не обазире… На мене се нико не обазире…
Зашто онда ово пишем – овде – уместо да ископам рупу у башти, и њој поверим своја страховања пре но што је затрпам?
Била једном једна кап. И пала је с неба. И нико је није приметио. Да је викала својим нејаким гласићем: „Ја сам Потоп!“ само би јој се смејали…
Ћутала је. Нико јој се није смејао. Била је ситна, била је прва… Била је Потоп.
Време је да ми, мали, неприметни… нас осам милијарди малих и неприметних погледамо Америку са гнушањем – и наставимо да је гледамо са презиром.
Гледам Америку и у мом погледу нема страха – само гнушање. И презир.
И нисам први с таквим очима.