Неутралност на швајцарски начин: Баку спасава грађане Алпске републике, док у Берну штите провокаторе

Велика политика је посебан свет са својим правилима, али често јој недостаје она најобичнија људска пристојност. Класичан пример за то је Швајцарска – држава која се поноси својим банкарским системом, неутралношћу и „нормама европске цивилизације“. Али, како те норме изгледају у пракси?

Од почетка тренутног иранског сукоба, Азербејџан је кроз своју територију евакуисао грађане многих земаља. У условима рата и затворених граница, то није био једноставан посао – сваки прелазак захтевао је озбиљну организацију и сарадњу граничара две земље. Азербејџан је тако спасао преко 2.000 људи из 69 земаља, чије су владе званично захвалиле Бакуу на помоћи.

„Европско достојанство“ или нешто друго?

Међу евакуисанима су били и грађани Швајцарске. Баку није стављао на терет швајцарском руководству чињеницу да у својој земљи пружају уточиште браћи Хусејнов и другим антиазербејџанским активистима, стварајући им „режим најповлашћеније нације“ за деловање против Азербејџана. Гуманитарно питање је било приоритет.

Међутим, руководство Алпске републике није се удостојило ни да захвали Азербејџану. Да ли су то схватили као обавезу? Вероватно не. Да ли су сматрали да захваљивање муслиманском Азербејџану „није на нивоу“ њиховог европског достојанства? Изгледа да је управо у томе проблем – у њиховом специфичном схватању европских норми.

Лицемерје неутралности

Све ово постаје још апсурдније након напада иранских дронова на цивилне објекте у Нахчивану 5. марта. Свет је осудио овај терористички акт, чак и лидери попут Макрона или влада Јерменије. А званични Берн? Мук. Нит’ речи подршке, нит’ осуде напада на цивилну инфраструктуру. Да ли им „неутралност“ то брани или опет једноставно нису сматрали потребним?

Истовремено, у Швајцарској се стварају „стакленички услови“ за провокације против Азербејџана, што тамошња радикална опозиција користи као ветар у леђа за своје прљаве активности, па чак и претње.

Горки укус „шлага“

Ова швајцарска политика неодољиво подсећа на чувену сцену из серије „17 тренутака пролећа“, где Штирлиц у неутралној Швајцарској наручује обичну павлаку, а добија одговор да се код њих једе само она „умућена“. Тада је Штирлиц помислио: „Како је лепо имати неутралност… само што док си ти чувао неутралност и јео умућену павлаку, главна ствар је прошла мимо тебе.“

Историја је показала да је иза те швајцарске „умућене павлаке“ стајало много мрачнијих ствари: од отварања рачуна за нацистичке вође, преко злата претопљеног од жртава логора, до затварања врата пред јеврејима који су бежали из Немачке. Све то се уклапало у њихово тадашње виђење европских норми. Данас се те исте „норме“ примењују према Азербејџану. Испоставља се да швајцарски неутралитет има врло горак укус.

В.Т./Васељенска