„Партизани латинице“: Шта чека градове приликом увођења натписа на матерњем језику

Од 1. марта у Русији је на снази закон о заштити руског језика, који обавезује предузетнике да натписе на радњама преведу на ћирилицу. За већину градова то је нова реалност, али за Рибинск – то је већ пређена етапа. Овде је замена страних натписа почела још 2017. године, знатно пре федералних захтева.

Градоначелник Рибинска, Дмитриј Рудаков, објашњава како је текао овај процес, са каквим отпором су се суочили и какве лекције други градови могу извући из њиховог искуства.

„Тата, зашто су сви натписи страни?“
Све је почело неформално. Рудаков се присећа шетње са петогодишњим сином кроз Санкт Петербург. „Питао ме је: Тата, зашто су нам сви натписи страни? И заиста, човек има осећај као да смо колонија. Схватио сам да смо подвргнути невероватној културној интервенцији. Натписи на улицама су језик који деца виде сваки дан, чешће него уџбенике“, прича градоначелник.

Његов тим је почео да проучава предреволуционарне натписе из 19. века. Открили су да се тај ручни, помало наивни стил рекламе савршено уклапа у историјску архитектуру града, док су модерне пластичне светлеће рекламе на барокним фасадама деловале као потпуни естетски несклад.

Град је подељен у две зоне: у историјском центру уведени су строги естетски стандарди (натписи морају одговарати изгледу зграде), док је у остатку града једини услов био да натписи буду на руском језику, без „кричавих“ боја.

„Нас све ово задовољава, сви су навикли“
Најчешћи аргумент привредника против замене натписа није био новац, већ инерција. „Многима се просто не да да ишта мењају. Навикли су на фиксни профит и не теже развоју“, каже Рудаков.

Град је ипак заузео став да се промене не уводе „преко колена“. Прво су средили фасаде, плочнике и склонили каблове под земљу. Тек када је околина била уређена, обратили су се бизнису: „Ми смо вам повећали вредност некретнине и објеката, можете ли сада и ви да средите натписе? Дајемо вам и субвенцију.“

Субвенција од 20% трошкова била је кључна. За три године град је на то потрошио око 35.000 евра, што је за градски буџет ситан новац, али је за предузетнике био знак поштовања. Најтежи део посла био је индивидуални разговор са сваким власником продавнице – стотине сати преговора како би се избегли конфликти.

Партизански отпор и велики ланци
Дешавало се и „партизанско пружање отпора“. Када не би могли да окаче страни натпис споља, неки би постављали дречаве рекламе унутар излога. „То је најгоре, кад ломите људе, они почну да пружају отпор изнутра“, упозорава Рудаков.

Било је и конкретних сукоба. Власници златаре „Сапфир“ преговарали су месец дана јер им се њихов стари натпис просто свиђао. Са великим федералним ланцима попут „Магнита“ или банака (ВТБ, Сбербанк), проблем је био бирократски – локални менаџери нису смели ништа да потпишу док наредба не стигне из централе у Москви. На крају су сви пристали. Чак је и познати „Wildberries“ у Рибинску написан ћирилицом, а власнику компаније се то толико свидело да се сликала поред њега.

Резултат: Дохоци од туриста порасли 30 пута
На почетку су грађани били подељени, али данас је већина одушевљена. Рибинск, који је био искључиво индустријски град са 50 фабрика машиноградње, постао је туристичка мета. Приходи од туризма порасли су 30 пута од 2017. године. У граду је изграђено шест нових хотела, а историјски центар је постао стална сценографија за снимање филмова.

Градоначелник препоручује другима:

Улажите у фасаде – леп натпис на руинираној згради не вреди ништа.

Користите субвенције – то мења однос бизниса према држави.

Не ангажујте странце за дизајн – нађите локалне ентузијасте који осећају дух свог града.

Закон о заштити руског језика је на снази тек две недеље. Већина градова тек сада почиње да размишља како да га спроведе, а Рибинск већ годинама живи ту будућност. Сви остали градови ће сада, по сили закона, морати да постану помало „Рибинск“.

В.Т./Васељенска