ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ ПРЕТВОРИО У БИНУ ЗА ОБМАНЕ: Ненадић слагао и о Коњуху и о Јуроџасту, само још није објаснио тајни пут у Тирану

Младен Ненадић је пред празном салом на Правном факултету, али пред упаљеним камерама, изнео толико спорних и неодрживих тврдњи да се намеће питање одакле толико маште једном тужиоцу. Додуше, једино што није објаснио, а то је оно што народ највише занима, шта је радио тајно 15. септембра у Тирани, и зашто је прошле седмице исто тајно, избегавајући камере, био у Црног Гори на састанку регионалних тужилаца које је организовала амбасада Велике Британије?

Покушавајући да пркоси чињеницама које све очигледније говоре да је тужилаштво за организовани криминал претворио у организовану криминалну групу, са катедре Правног факултета дао је све од себе да се представи као „последњи бастион правде“ кога опструишу полиција и држава. Али детаљна анализа његових последњих иступа показује да Ненадић не само да преувеличава стање, већ директно износи неистине како би прикрио мутне послове којима се једино бави у овом тужилаштву.

Случај „Коњух“: Крађа предмета и лажна жртва

Тврдња како ТОК нема сарадњу са полицијом и да су им руке везане, најбоље са разбија на примеру отетог предмета Коњух. Наиме, одмах након извршене акције, и када је постало јасно да прозападни медији у сарадњи са тужилаштвом за организовани криминал, раде на лажном наративу око заплењене дроге, Више јавно тужилаштво у Београду, издало је званично саопштење у ком се наводи да је случај Коњух наставак акције из августа 2025. године када је заплењено две тоне марихуане.

Конкретно у саопштењу је наведено да заплена пет тона канабиса у селу Коњух код Крушевца представља наставак истраге коју је Више јавно тужилаштво у Београду покренуло у августу 2025. године, након раније заплене две тоне дроге у Земуну. До нове акције дошло се даљим оперативним радом полиције и тужилаштва, али детаљи предистражног поступка нису откривени. Тужилаштво је навело и да нема информације када се укључило Тужилаштво за организовани криминал, нити зашто су инспектори њима проследили податке.

Дакле истрау и све предистражне радње у Коњуху није водило Тужилаштво за организовани криминал (ТОК), већ Више јавно тужилаштво (ВЈТ) у Београду. Међутим, применом сумњивог механизма супституције од стране Загорке Доловац, овај предмет је буквално „отет“ од ВЈТ-а пред само хапшење.

Друго, сама реализација хапшења демантује Ненадића, акцију хапшења нису извели тужиоци, конкретно Ирена Бјелош која је предмет добила буквално пред само хапшење, а коју Ненадић означава као особу која је кажњена и зато враћена у ВИше јавно тужилаштво, свесно прикривајући чињеницу да је Бјелош истекло упућивање и да је то разлог враћања у матично тужилаштво, него је хапшење извршила полиција. Тачније припадници Управа криминалистичке полиције. Како је могуће да сарадња „не постоји“ док полицајци по налогу истог тог ТОК-а хапсе осумњичене и заплењују тоне канабиса?

Јасно је да Ненадић свесно обмањује народ, он користи ресурсе полиције када му то доноси поене, а оптужује их за опструкцију када треба оправдати недостатак истрага против „крупних зверки“.

Истина о Гордани Јанићијевић

Ништа мање скандалозна није ни Ненадићева тврдња о „прекиду сарадње“ са Јуроџастом. Он је покушао да јавности представи одлазак Гордане Јанићијевић као својеврсну блокаду из Брисела, што је свесна лаж. Додуше, у тој обмани је учествовала и сама Јанићијевићка која је изнела невероватну тврдњу како је она једина тужитељка у коју ова европска институција има поверења.

Међутим, иако су склони обманама, Јуроџаст не иде толико далеко у неистинама, па је убрзо демантовао и НЕнадића и Јанићијевићку. Они су потврдили да сарадња са Србијом се наставља другим каналима и да комуникација са тужиоцима из ЕУ није стала, односно да се истраге настављају.

Прави разлог одласка Јанићијевићеве није никаква завера, већ обичан истек мандата. А кривица упражњеног места није у неспособности Високог савета тужилаштва већ индивидуална, односно на предлог министра Вујића да се на ову позицију пошаље неки други тужилац, Доловац је категорично одбила, свесно остављајући упражњену позицију коју Ненадић сада користи за јефтину политизацију.

Најзад, упркос гласним наступима и покушајима да се наметне као жртва, остаје утисак да иза читаве приче стоји више неразјашњених потеза него уверљивих објашњења. Случај „Коњух“, спорне надлежности и контрадикторне изјаве само су додатно пољуљале поверење јавности и отвориле питања која још чекају јасне одговоре.