КО ЈЕ ШКОЛЕ ПРЕТВОРИО У МРТВАЧНИЦЕ? Смрт студенткиње отворила питање одговорности декана и ректора, али и свих професора блокадера

Док су професори блокадери уз помоћ Шолакових медија месецима претварали факултете у зоне без правила, журки и потпуне анархије, образовне установе које су морале да буду сигурна места за младе полако су постале простори у којима се губе животи, и тек сада, када је једна девојка страдала, поставља се питање – ко је дозволио да школе постану мртвачнице и да ли је политика важнија од младих живота?

Трагична смрт младе студенткиње на Филозофском факултету оставила је за собом шок, тугу, гнев али и безброј питања. Девојка је изгубила живот унутар институције која би морала да буде сигурно место за учење и живот младих, међутим након скоро две године блокада школских установа које су организовали професори и декани, српски факултети постали су места бројних трагедија. Полиција је потврдила да је покренута истрага и да ће, између осталих, бити саслушан и декан овог факултета Данијел Синани.

Међутим случај Филозофског факултета превазилази једну трагедију. Он отвара питање како су факултети вођени, ко доноси одлуке и ко сноси последице када те одлуке доведу до оваквих исхода.

Саговорник Васељенске истиче да поред Данијела Синанија постоји читава линија одговорности, не само за ову трагичну смрт, него за опште стање у друштву и на факултетима, и додаје да се плаши да је ово само почетак, јер је Пандорина кутија отворена.

„Синани је свакако одговорно лице, и против њега ће бити поднета пријава, али ту није крај. Постоје више инстанце које такође морају да сносе одговорност, пре свега ректор Владан Ђокић. Ако се оградимо од моралне и друштвене одговорности који су јавна правила која су постојала у овим школским установама самоиницијативно ставили ван закона, неке ствари не могу да се игноришу. Шта су деца радила у згради факултета ван радног времена? Ко је унео пиротехничка средства у једну школску установу?“

Наводи наш саговорник и пита се да ли су они који су факултете претворили у хаос свесни шта су урадили:

„У намери да студенте држе на „клик“, они су им све ово дозволили. Дају им просторије факултета да одржавају журке, да пију, па годину дана су спавали на факултетима. Када се једном тако склизне у анархију, повратка нема, све док се не деси нека трагедија. Данас су унели пиротехничка средства! Ко је то дозволио? Па декан, ректор, професори! Могло је доћи до много веће трагедије, могла је да изгори зграда факултета и страдају сви присутни. Исто тако у оваквој атмосфери, ко гарантује родитељима да сутра неки незадовољни студент неће доћи и поновити Рибникар? И ко је довео до тога? Ја сам вам одговорио – они који су због својих политичких амбиција од факултета направили анархистичке центре.“

Саговорник подсећа да блокаде нису организовали студенти и да тако нешто није могуће, организација свега је почела унутар самих управа и професора, којима је доказано једина битна политика.

„Ви сада након 18 месеци од трагичног пада надстрешнице немате никога ко се сећа жртви, али зато имате изборну кампању у пуном замаху. Синани, Стојковић, Грухоњић, Јово Бакић, Владан Ђокић, Јелена Клеут, да не набрајам сада, али то су имена која сви знају, а не имена оних који су страдали. Шта је био њихов циљ? Политичка кампања. Да ли сада из ове перспективе неко заиста верује да неки студенти могу да се организују и блокирају неку државну зграду и да су све то сами урадили? Па чак и да јесу, постоји линија одговорности. Зашто неко прима плату ректора или декана ако није у стању да организује ред у установи за коју је одговоран?“

Посебно забрињава чињеница да су се током блокада у зградама факултета одвијале активности које никада нису смеле да буду дозвољене. У таквим околностима, питање безбедности више није техничко, већ суштинско питање одговорности оних који управљају системом.

„Сетите се само како је изгледао СКЦ, сетите се снимака који су после испливали. И ко је због тога највише очајавао? Поменути професори, опозиција, невладин сектор, Шолакови медији. А унутра чист сатанизам, дрога, Содома и Гомора. И то се исто дешавало на факултетима током блокада. За то постоји на стотине снимака, та деца су потпуно изгубљена, плашим се да ово неће бити једина трагедија. Ми смо током 2025. године имали серију самоубистава студената. Да ли је неко испитао околности и разлоге? Или довео у везу са блокадама? Е то је будућност коју нуде они који су довели до ове трагедије.“

Сада, након свега, остаје оно најтеже, одговори које јавност тек чека. Истрага ће показати чињенице, али питање одговорности већ стоји у ваздуху и не може да се игнорише. Када се једна институција,а у случају Србије, читав школски систем, доведе у стање у којем је могуће да се изгуби људски живот, онда више није реч о појединачном пропусту, већ о целом систему који под хитно мора да се мења.

Софија Марић / Васељенска