Европа у ишчекивању нове миграционе кризе: Три експертска мишљења

Европа у садашњим околностима неће моћи да изађе на крај са приливом избеглица упоредивим са миграционом кризом из 2015. године. Ово је изјавила премијерка Данске Мете Фредериксен, преноси The Wall Street Journal. Према њеној процени, управо је недовољна припремљеност за кризу из 2015. у великој мери довела до низа актуелних проблема у региону. Фредериксен је нагласила да, у случају избијања новог таласа избеглица, одговорност за њихов пријем не би требало да аутоматски падне на државе Европске уније, већ је потребан уравнотеженији међународни приступ.

Раније су експерти прогнозирали да би проширење сукоба на Блиском истоку могло активирати миграцију становништва, укључујући Иранце и Авганистанце који живе у Ирану. Европски и турски званичници настављају консултације о спречавању новог таласа, поучени искуством из периода 2014–2016. године.

Данска последњих година спроводи једну од најстрожих миграционих политика у Европи како би спречила неконтролисани раст броја азиланата и смањила притисак на социјални систем. Поставља се питање: може ли Европу задесити нови огроман талас избеглица и да ли ће то довести до раздора који би могао угрозити целовитост Уније?

Своја мишљења за Caliber.Az поделили су инострани експерти.

Франческо Салезио Скјави (Италија): Политички изазов изнад оперативног

Италијански геополитички аналитичар сматра да се не може искључити могућност великог таласа избеглица, посебно ако се сукоб на Блиском истоку даље прошири.

„Ипак, данас је Европа боље припремљена у смислу структуре и координације са партнерима попут Турске. Међутим, припремљеност не значи нужно и јединство. Главни изазов биће политичке природе. Разлике у националним приступима, попут рестриктивне позиције Данске, указују на то да би нова криза могла поново оголити дубоке поделе међу чланицама ЕУ око расподеле терета. Иако је системски распад Уније мало вероватан, фрагментација миграционе политике је врло известан сценарио“, истиче Скјави.

Самер Рашед Елиас (Данска): Европа плаћа цену туђих ратова

Дански експерт упозорава да би криза изазвана евентуалним ратом против Ирана била далеко моћнија од оне из 2015, јер је популација Ирана већа од Сирије, Ирака, Либана, Палестине и Јордана заједно.

„Европљани страхују: они нису учествовали у овом рату који су распирили Израел и САД против Ирана, али ће истовремено платити високу цену ако се он прошири. Администрација Доналда Трампа и израелски премијер можда су настројени ка промени режима у Ирану, али то би створило озбиљне ризике за европско јединство. Енергетска криза, пад БДП-а и велика задуженост већ притискају ЕУ. Ако на то додамо инфлацију и нови миграциони талас, то ће довести до раста десничарских партија. Резултат је исти: Израел и САД потпаљују ватру, а Европа плаћа рачун“, изјавио је Елиас.

Заур Гасимов (Турско-немачки универзитет): Политичко клатно удесно

Професор Гасимов подсећа да је претходни миграциони талас изазвао тектонске промене у партијским системима ЕУ, значајно ојачавши десницу у Немачкој, Данској, Холандији и Шведској.

„Сваки нови прилив избеглица убрзаће кретање политичког клатна удесно. У Немачкој се са стрепњом гледа на изборе 2029. јер ‘Алтернатива за Немачку’ (АдФ) јача из месеца у месец. Недавни избори у Баден-Виртембергу показали су огроман скок АдФ-а. Постоји велики страх од понављања ситуације ‘Ми ћемо успети’ (фраза Ангеле Меркел). Ако десничарске партије попут оне Марин Ле Пен или АдФ-а дођу на власт, може доћи до унутрашње ерозије ЕУ, јер је на њиховом дневном реду критичко преиспитивање чланства у Унији. Економски проблеми и рат у Украјини већ гурају гласаче удесно, а рат у Ирану само појачава те тенденције“, закључује Гасимов.

Самир Ибрахимов/Калибар.аз