Следе најтежи притисци на Вучића, блокадери се нуде Западу

Преговори о приступању између Србије и Европске уније почели су 2014. године. Београд има право да добије грантове и средства за подршку правним реформама.

Међутим, Србија би могла да изгуби до 1,5 милијарди евра из фондова Европске уније због приближавања Русији, преноси Политико, позивајући се на неименованог званичника ЕУ.

Европска комисија тренутно процењује да ли Србија, кандидат за чланство, испуњава услове за исплату средстава у оквиру финансијских инструмената ЕУ, рекла је Марта Кос, комесар за проширење, за западне медије.

ЕУ је забринута због наводног назадовања у демократским процесима и тесних веза са Русијом.

Како тврде четири европска званичника која су желела да остану анонимна, последњих недеља одређене снаге унутар ЕУ вршиле су притисак на Европску комисију да обустави финансирање Србије.

Како се наводи, сарадња Београда са Москвом један је од разлога због којих је Европска комисија заузела “оштрији став”.

Иза флоскула о „демократији“ и „људским правима“, назиру се заправо конкретни политички захтеви. У први план избијају притисци да Србија уведе санкције Русији, ограничи деловање руских медија и одрекне се повољних енергетских аранжмана.

Државном руководству, на челу са Александаром Вучићем, приоритет је заштита економске стабилности земље и интереса грађана, док се део опозиције, заједно са блокадерима, практично нуди да изврши овакве захтеве.

Са позиција наводне борбе за демократију и слободу говора, спремни су да се боре за туђе интересе и спроведу захтеве Запада, док испред себе, као брану, имају председника Вучића, који је у више наврата нагласио да ће Србија задржати војну неутралност и традиционалне односе са Русијом и Кином.

Политика