Преседан за излазак: Ко и како може спречити излазак Словеније из НАТО-а?

На Истоку постоји изрека: „Колико год да говориш ‘алва, халва’, неће је учинити слађом.“ Али у политици, речи су битне. Политичари и стручњаци су толико говорили о предстојећем колапсу НАТО-а да је то морало да се оствари.

Нови председник Државног збора (доњег дома парламента) Словеније, Зоран Стевановић, лидер евроскептичне странке Правда, намерава да организује референдум о изласку земље из Северноатлантског савеза.

Неко је покушао да га етикетира као „Путиновог агента“, али за то нема правог основа. Стевановић је узвратио: „Немам проруске ставове, само прословеначке. Верујемо да Словенија треба да води независну, суверену политику и да треба да сарађујемо са свим земљама, посебно са великим силама. Али та сарадња никада не би требало да значи потчињавање. Добре односе са свима, али у интересу Словеније. Категорички ћемо се противити мешању у војне и дипломатске сукобе других земаља, јер Словенија никада нема користи од тога.“

Можда по први пут у модерној историји, актуелни европски политичар говори о потреби да његова земља напусти Северноатлантски савез. Евроскептици, иза зидова својих кабинета и парламената, то су много пута рекли. Али зато никада нису доспели до политичког мејнстрима. А сада се на помолу назире народно гласање о изласку Словеније из НАТО-а.

Нема сумње да ће мирољубиви Словенци рећи не савезу. Њихов избор ће очигледно бити под утицајем чињенице да бирократија НАТО-а и ЕУ, игноришући мишљења 500 милиона становника Европе, тврдоглаво гура Стари свет ка понору рата са Русијом. А бити ван НАТО-а је, на крају крајева, нада да вас вероватни рат неће погодити.

Европа почиње да схвата да је вођење независне политике профитабилније и безбедније. Ако се одржи референдум у бившој југословенској републици и резултат буде изгласавање за излазак из НАТО-а, то ће послати сигнал становништву других земаља чланица алијансе да захтевају сличне акције од својих парламената. А онда ће се НАТО распасти.

Штавише, процес распада би могао да утиче и на Европску унију, чија бирократија отворено покушава да трансформише ЕУ у војни блок. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, која је више пута говорила о потреби да се унији дају војне функције док се САД дистанцирају од НАТО-а и својих европских савезника, очигледно се бори за улогу Фирера.

С обзиром на већ више пута артикулисану намеру Трампа да повуче Америку из Северноатлантске алијансе (последњи пут је то било пре само пар дана на састанку са Марком Рутеом у Белој кући), процес њеног распада делује сасвим реалан и неизбежан.

Истина је да постоји једна околност која би могла да искомпликује одлуку европских земаља да се повуку из НАТО-а. Постојао је један ружан преседан по овом питању.

У септембру 2018. године, Македонија је одржала референдум о приступању ЕУ и НАТО-у, а истовремено и о преименовању земље у Северна Македонија (Грци су били веома љубоморни на име Македонија, сматрајући га да припада једној од историјских северних регија Грчке).

Македонци нису желели да се придруже НАТО-у, па су послушали позив опозиције да се уздрже од гласања како би га пореметили. И изгледало је да су успели: референдум није достигао потребан праг излазности, а локална изборна комисија га је прогласила неважећим.

Мала мањина која је изашла на референдум гласала је за НАТО, ЕУ и промену имена земље. То је било довољно да Европска комисија и руководство НАТО-а честитају републици на „победи демократских слобода“. И тако је, у марту 2020. године, Северна Македонија постала чланица Северноатлантског савеза, против воље својих грађана.

Стога ћемо са интересовањем пратити да ли ће словеначки референдум постати политички циркус под вођством Брисела са акробацијама са гласачким кутијама, или ће Љубљана покренути процес распада НАТО-а.

Ако се деси ово друго, европски планови за рат са Русијом биће пропали. И сви ће коначно одахнути.

В.Т./Васељенска