Кокотовић: После избора у Мађарској продајом НИС-а МОЛ-у мора бити задовољан и Брисел

Кокотовићева сматра да преговори око НИС-а неће бити ни брзо завршени јер су, како је навела, многи елементи који су битни за одлучивање непознати или се мењају у ходу

Директорка Бриселског клуба за енергетику Надежда Кокотовић изјавила је данас да преговори око НИС-а неће бити прекинути доласком нове власти у Мађарској и навела да у процесу продаје или уступања НИС-а на управљање треба да буду задовољене четири стране – руска, мађарска, америчка и српска, а да се сада појавила и пета страна – бриселска.

Кокотовићева сматра да преговори око НИС-а неће бити ни брзо завршени јер су, како је навела, многи елементи који су битни за одлучивање непознати или се мењају у ходу.

“Да ли НИС има времена да преживљава са једномесечним дозволама то је већ друга тема и углавном само наш проблем“, рекла је Кокотовићева за “Политику“.

Коментаришући изјаву Петера Мађара, лидера Тисе која је победила на парламентарним изборима, да се залаже за прагматичан приступ енергетској сарадњи са Русијом, Кокотовићева је указала да та сарадња има много стратешких елемената битних за Мађарску, за европско-руске односе, а посредно и за Србију.

Према њеним речима, први елемент је 15-огодишњи уговор за снабдевање гасом са Гаспромом за који је Мађар рекао да ће се можда морати поново размотрити.

Уговор важи до 2036.године, а у случају једностраног прекида ставља Мађарску под ризик од руских тужби.

“Мађарска је, због нелегалности, поднела и тужбу против Уредбе ЕУ о постепеном укидању испорука руског гаса која је ступила на снагу ове године. Улога Мађарске је можда и најбитнија по овом питању, јер је ова земља једини (условно) велики потрошач у Централној Европи који одржава стратешку важност ‘Турског тока’ и за Европу и за ‘Гаспром’. Откако је почео ормуски рат постало је јасно да Европа тешко да може да се одрекне и тих количина гаса“, навела је Кокотовићева и подсетила да се и генерални директор италијанске нафтне компаније ЕНИ јавно заложио за то да ЕУ укине ту уредбу.

Истакла је да је други битан елемент изградња нуклеарне електране “Пакш 2″ од “Росатома“, која је већ у току и која се, како је навела, не може тек тако прекинути или се променити извођач.

Кокотовићева је оценила да ће тај пројекат Мађарску јако приближити европским циљевима везаним за декарбонизацију и подсетила да је Мађарска потписала и уговор са америчким Wастингхоус о снабдевању нуклеарним горивом.

Према њеним речима, трећи сегмент мађарско-руске сарадње је сличан гасном, а то је нафтовод “Дружба“, који је остао једини функционалан крак за испоруку руске нафте у Европу и као такав има велики дугорочни стратешки значај за обе стране.

Додала је да руски “Лукоил“ има до новембра ове године лиценцу да испоручује нафту Мађарској, а да је Мађар је рекао да нема намеру да одустаје од руске нафте.

“Руска страна ће сигурно узимати у обзир цели комплекс енергетске сарадње са овом земљом. Врло је индикативна изјава Мађара да треба скинути санкције према Русији, чим се заврши конфликт са Украјином. Он је већ показао да може доносити соломонске одлуке, попут оне да неће блокирати кредит ЕУ за Украјину, али неће ни учествовати у његовом финансирању“, указала је Кокотовићева.

Указала је и да су две кључне мађарске компаније, МОЛ И МВМ, истовремено инвестирале, врло прагматично, и у све алтернативне правце, договоре, могућности и сарадње са америчким компанијама, са Азербејџаном, Казахстаном и са својим европским суседима.

Кокотовићева је оценила да је досадашњи мађарски премијер Виктор Орбан оставио Петеру Мађару у наслеђе јаку улогу јединог мостића који још увек спаја ЕУ и Русију и преко којег би ЕУ “можда могла ускоро прећи“ да спаси своју енергетску сигурност и приступачност енергената.

„У таквом контексту имамо НИС и изградњу нафтовода према Србији. МОЛ има одговорност и за енергетско тржиште Словачке, Хрватске и БиХ, а структура акционара овог предузећа је врло разнолика – не постоји један доминантан акционар, тако да мислим да још увек нико не зна колика ће бити одлучност владе да мења већ донесене одлуке МОЛ-а“

Додала је да би ЕУ, која подржава нову мађарску власт, била “срећна“ да преузме руску рафинерију и од ње направи декарбонизовани “хемикал енд мобилити енерџи хаб“.

На питање о спекулацијама да би после избора могло да дође и до промене у врху МОЛ-а, Кокотовићева је оценила да је потенцијална улога Иштвања Копитанија, бившег Шеловог топ-менаџера, као будућег министра енергетике, и за МОЛ и за НИС добра вест, јер ће се, како је истакла, неко ко је читав живот радио у нафтном сектору руководити прагматичним, више него политичким мотивима.

Када је реч о АДНОК-у, навела је да сада имају много веће проблеме које морају да решавају, а да је њихова улога у овом аранжману другостепена и да зависи од одлука кључних актера.

Политика