„Јако сам незадовољан, не знам зашто нема више људи“: Почела кукњава блокадера јер нико не жели да спасава тајкунске медијске тровачнице

Да је један од центара обојене револуције у Србији од почетка са факултета, из политичких странака и канцеларија НВО сектора, као и раскрсница, пребачен у медије, постало је јасно оног тренутка када су најгласнији заговорници крваве обојене револуције почели на сва звона да кукају због судбине филијале ЦНН-а у Београду. Та тајкунска тровачница, локомотива пропагандне машинерије, окупила је на једном месту све најбоље изданке новинарских школа Динка Грухоњића и наследнике бранилаца друге Србије са старе У92 и сличних кућа.

Сада испред седишта те тајкунске тровачнице шака блокадера организује тзв. скупове подршке, на којима се истичу блокадерски лидери. Један од њих, Божо Прелевић, звани Божо Раткапна, оплакао је и откукао пропаст Н(дх)1, прекоревајући Београђане које апсолутно није било брига ни за скуп, а ни за Н(дх)1. Плачним гласом, Раткапна је завапио и да му није јасно да народ не разуме да се борбом за Н(дх)1 бори и за себе. Наравно,Н(дх)1 није угрожен од стране власти или државе, већ је његовом могућем гашењу допринео једино њихов оснивач и финансијер Драган Шолак, као и блокадери који су им окренули леђа.

Продајући Унитед Медиа и СББ, тајкун Драган Шолак је био свестан шта ради и зашто то ради. Интересујући се само за профит, он је својим медијским сатрапима обећавао куле и градове. Од њих је створио паравојну формацију, која је исколачених крвавих очију јуришала у прве линије напада на Србију.

Ипак, чим је стигла добра понуда, Шолак је распродао блокадерску империју коју је створио, остављајући на цедилу, директно издајући све „новинаре“ и „директоре“ медијских тровачница.

Када је постало јасно да их је крупни капитал издао, како он то и иначе раде тајкуни, јуришници са тровачница су помоћ потражили од блокадера и про-НАТО опозиције. Потпуно неразумно, иако нови власник, самим тим што је власник и што је нешто платио, има право да одлучи шта ће да ради са тим, „новинари“ тровачница предвођени „директором“ Игором Божићем почели су својевољно да траже „инвеститора“ који би откупио пропагандну тровачницу.

Нико тровачнице није ставио на продају, осим Шолака који их је издао као Јуда Христа, а нико раднике на тровачницама ни не пита шта они мисле о новом власнику, јер је њихово мишљење неважно. Доба самоуправног социјализма, када је флоскула „наше предузеће“ била покривалица за сваки нерад руководства, давно је прошло. На пропагандној тровачници време је очито стало.

Разумевајући основне принципе слободног тржишта, у које смо као гуске у маглу сви похрлили 1990. године, велика већина блокадера терориста је окренула леђа тровачници. Део њих је то учинио јер никада не може себи да дозволи да им поједини носиоци У92 хашке (не)правде над Србима говоре како да мисле.

Да је на релацији блокадери-тровачнице и раније долазило до трзавица потврдио је и „новинар“ Радован Сератлић, који је као Луда Наста возио бицикл са блокадерима са факултета, до самог Стразбура. Готово плачним гласом кукао је на сва звона како су га блокадери са факултета игнорисали, били непријатни према њему и истицали како њих у Стразбуру чекају „европски“ медији, говорећи му да је неважан, као и његов медиј.

Двострука издаја, од стране тајкуна Шолака, али и од блокадера терориста потврђена је и приликом опскурног „протеста подршке“ тровачницама. Иако протест подршке организују „новинари“ који имају посао, плате, и дозвољено им је да раде, а који за себе тврде како су једини „професионални“. То истичу толико доследно и напорно да исказују непатворену мржњу према свим другим медијским тровачима којима не дају ни близу Н(дх)1.

Такав однос није могао да траје довека. Шта је тровачница и ко ради у њој, за чији грош ради и како ради, најјасније је постало када су овако отворено почели, попут жене коју је преварио муж, да нападају управо „народ“ који неће да их подржи.

Можда, али само можда, нека не буде да је било ко злонамеран – сада већина људи који су били заведени обојеном револуцијом, схватају шта је Н(дх)1 и ко су пропагандни наследници Гебелса у Србији. Можда су људи схватили да су они ти који су покушали да изазову крвопролиће у Србији, који су „пумпали“ док нису препумпали и док балон од сапунице није пукао.

Можда су људи разумели и то да је Шолак буквално продао, тј. издао Н(дх)1 и да је то само престројавање у редовима оних који живе одлично. Можда су схватили да им с разлогом чак и део блокадера терориста окреће леђа, разумевајући погубност њиховог рада.

На крају, остаје чињеница да, упркос подсмевањима тој синтагми, „народ ипак зна“, тј. народ барем осећа када је нешто неискрено, лажно и антисрпско. Не могу „новинари“ Н(дх)1 довољно да јако да кукају, колико јако могу да их издају сви које су месецима представљали као свеце.

24.седам