ХРВАТСКА У РАТУ СА ИНФЛАЦИЈОМ: Брисел донео фондове, али и дугове које грађани сада плаћају

Хрватска, земља која се годинама представља као један од „успешних примера“ европских интеграција, данас се суочава са једном од највиших стопа инфлације у Европској унији. Цене расту, плате их све теже прате, а власт у Загребу спас поново тражи у новим порезима.

Инфлација од 5,4 одсто показала је да улазак у еврозону и пуна интеграција у европски систем нису донели економску сигурност коју су грађанима обећавали. Напротив, Хрватска је добила скупљи живот, све веће трошкове и привреду која се све теже носи са притисцима тржишта.

Због тога је хрватска влада најавила нови „антиинфлациони пакет“. У његовом средишту је порез од 50 одсто на такозвану екстра добит великих и средњих компанија. Тај намет односио би се на добит која за више од 15 одсто премашује просек из претходне три године.

Иако власт тврди да тиме штити грађане, опозиција и део привредника упозоравају да се ради о покушају да се цена промашене економске политике пребаци на бизнис. Уместо да решава узроке инфлације, држава посеже за казненим мерама које могу додатно да обесхрабре улагања и успоре привреду.

На удару су и приватни издаваоци смештаја. Влада најављује повећање фиксног пореза за краткорочно изнајмљивање, и то за око 50 одсто. Та мера могла би да погоди око 130.000 издаваоца, који су већ претходних година били изложени оштром расту намета.

То је посебно осетљиво питање јер је хрватска економија у великој мери ослоњена на туризам. Када држава све више оптерећује сектор од ког живи велики број породица, питање је да ли се заиста бори против инфлације или само тражи нови извор прихода за буџет.

Док влада говори о заштити стандарда, грађани се суочавају са скупљом храном, енергентима, становањем и услугама. Синдикати подржавају опорезивање екстра добити, али истовремено упозоравају да борба против инфлације не сме да се заврши замрзавањем плата и пребацивањем терета на раднике.

У позадини свега остаје много дубљи проблем. Хрватска је у Европску унију ушла са обећањем већих плата, стабилнијег живота и економског напретка. Уместо тога, годинама се суочава са масовним одласком становништва, недостатком радне снаге и све већом зависношћу од увоза и европских фондова.

ЕУ јесте донела новац из фондова, али није решила основне слабости хрватске економије. Земља која губи људе, која нема довољно снажну производњу и која се превише ослања на туризам не може дугорочно да се извуче само новим порезима и бриселским пакетима помоћи.

Зато је питање „ко ће платити инфлацију“ у Хрватској много важније од једног владиног пакета мера. Платиће је, као и увек, грађани, кроз више цене, нове порезе, слабију куповну моћ и живот у држави из које многи и даље траже излаз.

Хрватска је формално у Европској унији, али њени проблеми показују да чланство у Бриселу није чаробни лек. Када држава остане без људи, производње и економске самосталности, ни европски фондови не могу да сакрију чињеницу да рачун на крају стиже обичном човеку.

Милутин Недељковић / Васељенска