Побуњени универзитет наставља блокаде: Под изговором борбе за аутономију поново затвара раскрснице и тражи да без надзора управља средствима из међународних пројеката

Фото: Принтскрин
Побуњени универзитет најавио је нову четворочасовну блокаду испред Владе Србије, настављајући праксу затварања улица и ремећења свакодневног живота грађана под све новим образложењима. Овога пута повод је систем СПИРИ и начин управљања средствима за међународне пројекте, због чега професори и студенти позивају на окупљање и блокаду једне од најважнијих београдских раскрсница.
Према најави организатора, блокада ће трајати од 19 до 23 часа, а програм предвиђа говоре, музички део, читање манифеста и наступе извођача. Организатори тврде да се на овај начин боре за очување аутономије универзитета и право факултета да самостално располажу средствима добијеним кроз међународне пројекте.
Као главни разлог протеста наводи се противљење систему СПИРИ, преко којег се од почетка године води финансијско пословање факултета у оквиру Управе за трезор Министарства финансија. Представници дела академске заједнице тврде да им је тиме отежано учешће у појединим међународним пројектима и да је угрожена универзитетска аутономија.
Међутим, критичари указују на чињеницу да исти они који месецима блокирају наставу, факултете, институције и јавне површине сада захтевају већу контролу над средствима из међународних пројеката. По њиховом мишљењу, поставља се логично питање како се од државе истовремено тражи потпуно поверење и широка финансијска аутономија, док се кроз блокаде врши притисак на институције и ремети нормално функционисање образовног система.
Критичари тврде да се иза приче о угроженој аутономији заправо крије отпор према већем надзору над трошењем новца, јер СПИРИ по први пут уводи директан увид државних институција у располагање средствима која су факултети до сада самостално водили. Због тога сматрају да се спор не води само око универзитетске аутономије, већ и око питања контроле и одговорности у управљању милионским износима из домаћих и међународних фондова.
Грађани ће, међутим, и овог пута бити ти који ће непосредно осетити последице. Вишесатна блокада једне од најважнијих раскрсница у престоници значи ново ремећење саобраћаја, отежано кретање и додатно оптерећење за људе који са овим спором немају никакве везе.
После месеци блокада све је више оних који сматрају да је постало готово небитно шта је конкретан повод, јер је исход увек исти – ново затварање улица и нови притисак на јавност. Од наставе, преко избора и институција, до сада и начина вођења финансија, теме се мењају, али блокаде остају. Управо зато део јавности верује да стварни циљ одавно више није решавање спорних питања, већ одржавање блокада по сваку цену, уз непрестано проналажење нових разлога за притисак на институције и узнемиравање грађана.

