ЕУ центри за мигранте у трећим земљама: Да ли је у плану и Србија?

Предложени прописи предвиђају прихватне центре у земљама ван граница ЕУ, али уз низ услова везаних за људска права

Европска унија је најавила усвајање нових правила за депортацију илегалних имиграната у такозване „повратне центре“ ван блока. Већ неко време круже приче да би међу дестинацијама присилних повратника могла да се нађе и Србија, али се то засад чини мало вероватно.

Наиме, како сазнаје „Политико“, правилник који би данас требало да одобре чланице ЕУ на амбасадорском нивоу подразумева депортације у земље далеко од граница блока и под одређеним условима које ће Брисел тешко признати да Београд задовољава.

Треба рећи да се овде ради о веома малом броју миграната које ЕУ не жели, било због криминалне или терористичке прошлости, било из других разлога. Стотине хиљада миграната сваке године стиже у ЕУ и тражи азил како би имало приступе социјалним фондовима. У ретким случајевима када власти некога хоће да протерају, инсистирање активиста и судија на људским правима то у пракси чини немогућим.

Европска комисија је „веома јасно рекла да није заинтересована“ за пројект успостављања центара за депортацију, подсетио је шведски министар за миграције Јохан Форсел. То значи да земље-чланице морају билатерално да склапају уговоре са трећим земљама, али за то досад није постојала правна основа. Нова правила треба да исправе тај превид.

„Сад кад имамо правну основу, мислим да ћемо моћи да у следећих неколико месеци ставимо неко месо на те кости“, изјавио је прошле седмице кипарски министар миграција Николас Јоанидис.

По њему, оквирни план је да се повратнички центри поставе „можда у Африци или Азији“ али свакако „не близу европских граница“.

Текст правила које би амбасадори требало да усвоје каже да су договори дозвољени само са земљама ван ЕУ које „поштују људска права и принципе међународног права“, како наводи „Политико“.

Управо ће заштита људских права бити аршин за склапање споразума, а ЕУ жели да УНХЦР и Међународна организација за миграције (ИОМ) надзиру процес како би обезбедили да се правила поштују, каже Јоанидис.

Радош Ђуровић, извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, рекао је прошле седмице за Радио Београд да неке земље већ дуже времена преговарају са балканским владама о повратним центрима.

Тако је тзв. Косово закључило споразум са САД, док је Северна Македонија водила разговоре са Великом Британијом. Албанија већ има споразум са Италијом, мада се он у пракси не примењује због интервенција италијанских судова.

Као могуће дестинације за прихватне центре често се спомињу и Црна Гора и Србија.

Притом се неке чланице ЕУ противе депортацијама, или постављају додатна ограничења. Фернандо Гранде-Марласка, министар унутрашњих послова Шпаније, која је недавно „легализовала“ пола милиона миграната, каже да Мадрид не жели да „породице са децом буду враћене у земље с којима немају везе“. Луксембург подржава идеју прихватних центара, али се противи депортацији жена и деце у њих, изјавио је министар унутрашњих послова те земље Леон Глоден.

„До сада реадмисија, односно удаљавање или депортација људи из Европске уније, није давала значајне резултате. Свега 20 одсто оних који су били предвиђени да буду враћени у земље одакле су дошли је враћено“, подсетио је Ђуровић.

РТ