Гајић: Циљ Резолуције 1244 је правна конвалидација НАТО бомбардовања Србије

Председник Народне странке Владимир Гајић изјавио је данас, поводом годишњице усвајања резолуције 1244 Савета безбедности УН, да су најважнији циљеви тог документа, као и суђења пред Хашким трибуналом која су уследила, били оправдавање и правна конвалидација противправног НАТО бомбардовања тадашње СРЈ и ратних злочина које је Северноатлантска алијанса починила над цивилним становништвом Србије.

„Ни 27 година касније не примењује се ништа што је у корист Србије, а добили смо америчку војну базу Бондстил на Косову и Метохији, једну од највећих база у Европи. Постоји континуитет у антисрпској политици од комунистичке партије, која је после Другог светског рата Србима забранила повратак на Косово и Метохију, до данашње политике западних сила“, рекао је Гајић на скупу поводом годишњице усвајања Резолуције 1244, одржаном у београдском хотелу М у организацији Института за политику и економију југоисточне Европе.

„Питање Косова и Метохије ће једног дана бити решено на терену, а сада нам је остало, нажалост, да се држимо само правних аргумената. Наш територијални интегритет чувају Русија и Кина у Савету безбедности УН“, додао је Гајић, и подсетио да је Резолуција 1244 усвојена дан након потписивања Кумановској споразума по којем се српска војска повукла са Косова и Метохије.

Гајић је истакао да ће самопроглашено Косово остати квазидржава док не постане чланица УН, а то неће постати док Русија и Кина буду имале право вета у Савету безбедности УН.

„Важно је да на Косову и Метохији не учинимо кардинално лош потез и не будемо најгора генерација Срба у историји. Потребно је стрпљење, јер се чини да нам се на међународном плану отварају карте и то не толико због наших заслуга колико због међународних околности“, рекао је Гајић.

Председник Центра за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД), бивши министар спољних послова Србије и бивши председник Генералне скупштине УН Вук Јеремић рекао је да је највећа предност Резолуције 1244 „то што је имамо, јер мало шта другог имамо“, и додао да се српска дипломатија ослањала на тај документ у годинама које су уследиле после његовог усвајања у УН.

„Реалност у дипломатском простору је да већина држава света није признала самопроглашено Косово“, рекао је Јеремић, и додао да је Резолуција 1244 свакако могла да буде боље и чвршће срочена.

Јеремић је навео да је кључна мањкавост Резолуције 1244 то што је дала легитимитет НАТО агресији на тадашњу СРЈ и то што је нормализовала бомбардовање.

Историчар Чедомир Антић рекао је да је Србија и 27 година од Резолуције 1244 „жртва уцењивања“ и да се бори за опстанак Срба на Косову и Метохији уз „алтернативу да они буду отерани као Срби из Крајине“.

„Немачка, Велика Британија и у све мањој мери САД не желе споразум Албанаца и Срба. Србија не сме да се одрекне не само суверенитета него ни сна да ће вратити Косово и Метохију“, закључио је Антић.

Савет безбедности УН усвојио је 10. јуна 1999. године Резолуцију 1244, пошто је претходног дана потписан Кумановски споразум.